|
Stvarno, ali stvarno bi ovoga puta htjela napisati nešto suvislo.
Po stoti put pritišćem delete tipku,ništa ne izlazi.
Valjda je danas takav dan.
Već tri sata ležim u krevetu, slušam najdepresivniju muziku koju sam uspjela naći i bojim se pomaknuti jer me svakim pokretom užasno zaboli glava.
Nikad, ali nikad ne spavam popodne.
Danas sam uspjela zaspati na sat vremena i kad sam se probudila, osjećala sam se ko da me netko pretukao.
Razmišljam, ako bi se to tako moglo nazvati.
Jučer sam bila vani.
I sjetila se.
Od prvih starki preko crnine i crne olovke za oči do prvih balerinki, sjajne torbe i rej banki s ljubičastim odsjajem.
Što sam od toga zapravo bila ja?
Tražila sam se u svim tim društvima.Pretvarala se kako bi u svojoj glavi stvorila osjećaj da sam prihvaćena, poželjna.
Pretvarala se da mi je dobro što oni rade kako bi imala ono nešto idealno. Idealnu ekipu, idealne prijatelje.
Onda sam se izgubila, shvatila što radim, pa ostala sama.
Ne volim to ljeto.
Malo sam narasla i shvatila da to nije za mene,
Pa sam željela biti nešto drugo. U nekolm drugom stilu, sa nekim drugim ljudima, i dalje sam se pretvarala.
Opet težila nečem što ne postoji.
Sada sam se popravila.
Sada sam više ja.
Nosim ono što je meni lijepo, slušam ono što sam i nekad davno slušala, zabavljam se na način koji mi zaista jest zabavan.
Ali.
Ali.
I dalje u puno slučajeva to nisam ja.
Zbog nekoga ili nečega odbacim svoje stavove ili ih zadržim sa sebe.
Znam reći ćete mi da to nije dobro ili da sam povodljiva glupača, ali svatko od nas to nekada je.
I dalje težim idealima.
Čovjek je valjda takav.
Ne cijeni ono što ima već se fokusira na ono što nema, što želi, čemu teži.
I kad u 13.27 na autobusnoj stanici dobiješ prekrasnu poruku:
Ej ludakinjo moja.razmisljala sam i zakljucila.ti covice uopce nemas razloga biti u depri.imas tako dobru ekipu tako dobar razred i kolko sam skuzila svi te obozavaju. k. ovo, k. ono.non stop nesto o tebi.i muski su ti prva liga.onda imas nas u glazbenoj, mene uvijek :-) i jednog s korcule, d. koji nas se jedini siti.i uvik pita za tebe.ma sto to nije istina? aj vidimo se popodne.
Ti ćeš se nasmijati i stvarno će te to neko raspoloženje držati taj dan. I onaj dan poslije.
I čim dođe jedan dan kao ovaj ili čim na facebooku pogledaš slike neke ekipe koja kao da je ispala iz tree hilla, opet ćeš misliti isto.
I gledat ćeš ono što nemaš.
Ono što ti tako fali.
I opet će proraditi kompleksi.
I tvoji prekrasni prijatelji više neće izgledati prekrasni.
Do kada?
|
