Ruke mi se tresu, ne znam zašto...još od jučer...a jučer me glava bolila i bila sam cila satrana....
Prekjučer sam se napokon okupala...u moru...ali kakve sam ja sriće...eto što mi se dogodilo.
Idemo ja i dvije moje frendice na uskok, na mul.I mi lipo prođemo, nađemo misto sve super...ja se svučem i nešto mi zapne za oko...Tri metra dalje od nas stoji moj prof iz gitare...ja poludila.Nije mi se dalo javljati mu se jer nisam znala što ću reći, a btw on je bio u društvu 3 prijatelja koja kao i on imaju dvadesetak godina.
Sreća da su tu bile moje socijalne cvike Dijor od 70 kuna iz dm-a, koje sam nabila na nos...Srića da su crne...
I ja se normalno kupam, moleći Boga da me ovaj ne skuži i prateći svaki njegov korak...
Bog je uslišio moje molitve, i oni su otišli...aaah...malo se naoblačilo, ali ako je to cijena za uslugu, dobro.
I sad kažem ja idemo kupiti sladoled.Vječno gladna.I mi se polako zaputimo.I kaže meni ova jedna:što ako ti je profesor tu u kafiću?
Ja:ma je, pratila sam ga pogledom, otišli su ća.
Aha, je sigurno.
Spustim glavu, pokrijem se kosom(sreća na kosi) i nekako projurim...nadam se da me nije vidio...
I kad smo išli doma, nisam imala hrabrosti pogledati jeli još tamo...ponovno, šema kosa...
Jučer sam crkla s Helom tražeći neki dar....

Uzmite u obzir da sam novi post pisala ne jednom, nego dvaput, ovo je treći pokušaj....
Nadajmo se uspješan...