Mislim da je u životu važno biti uporan...jako...ne posustajati u preprekama koje ti se nađu na putu...
Prevladat će se...
Koliko puta sam naišla na njih...netko bi mi rekao da ne znam, da ja to ne mogu, zašto se trudim kad nikad neću biti dovoljno dobra...
Netko bi odustao.Poslušao tuđe lažno mišljenje...
Ja ne.Čudno ali svaki put kad mi mi netko rekao nešto takvo,ja bi dala sve od sebe,iz petnih se žila trudila da dokažem njemu,njoj,njima,sebi...da ja to mogu...
I tako kad mi netko kaže da ja ne mogu sve stići, da ću imati loše ocjene zbog izostanaka,glazbene...
Možda i hoću.
Ne ako s potrudim.Jer sve se može ako se dovoljno potrudiš.

Zato odoh ja vježbati gitaru i naučit onu svoju pretešku sonatu...

Bolesna sam.
Ne mogu disati...ponekad mi se otvori jedna nosnica(čudom)...pa onda mogu.
Ili ako pojedem bombon...ah dišem jedno 5 minuta normalno.To mi puno znači...
Ali dolazim sutra u školu,ne brinite...i u glazbenu u 8,15 ujutro...profesorica je terorist pa moram....
Ajme osjećam se pretučeno.
I širim bacile svuda uokolo.Samo moram paziti da ovo šaba ne čuje...
Ali dosta bolesti.

Jučer naime bijah na koncertu u sv.Donata...Zagrebački gitaristički kvartet...
Bili su odlični.Do pauze smo se smijali njihovim retardiranim motima, ali smo se u drugom dijelu naviknuli,a i profesorica iz povijesti glazbe je bila u redu iza nas...
Javili smo se liku kojeg znamo sa korčule, Maku, on je isto svirao.Samo šteta što su odmah išli za Zagreb.
Na jednom dijelu kad su svirali neke židovske pisme, ja sam počela šmrcati(od prehlade), a nisam mogla ispuhat nos u onoj tišini, pa je ispalo ko da plačem..ljudi su me malo čudno gledali...ali eto

I bilo je dosta njih iz mioca.Vidim ljudi ozbiljno shvatili odlazak na koncert.
Ali dobro, ovo je najbolje od cilog strings only-a...
Bravo ljudi, obrazujte se...

Još jedan egoističan post.O meni.
Dakle, možda ste već opazili, a vjerojatno jeste, koliko ja smotana i zaboravna mogu biti.Na dane i iznad prosjeka.
Ja sam pala ne mjestima gdje nitko prije nije.
Čudo da sam još živa.
Zamislite situaciju.ja na korčuli.Oko ponoć-jedan mi idemo iz kafića doma.i preko ulice 3 velika stupa jedan do drugog jedno metar visine.Ali ja se smijem, nije mene briga, satarem se preko jednog i padnem.Naočigled svih ljudi u kafiću.I smijem se ko luda.
Opet na korčuli.Nasred trga pukne mi japanka i ja se prosujem.Krasno.
Ili se usred one gužve, na presjeku dvije smjene ja prosujem na mokri pod.
Ali nije to sve.koliko sam spretna ja sam i zaboravna.
naravno da se ja ne sitim kad triba poniti lovu za izlet ili slično...ili diskete kad si cilu večer radia domaći za ocjenu iz informatike...
Ili ostavim peglo upaljeno...sve dok se jednoga lijepog dana ne vratim iz škole i zateknem zapaljenu kuću....



Ali popravljam se.
Nisam se davno prosula.Samo malo.I stvari mi ne ispadaju.
Toliko.
zaboravljam još uvijek.hm...da.

Ali ja sam uvijek mislila da je to zbog kose.kao ne vidim pa padnem.spretnija sam sa zavezanom kosom.
Moram se šišati.
Možda imam slijepi kut.

da...svašta.

Vratih se...skužila sam da mi ovaj post ovdi predugo stoji...
samo je problem što ne znam što bi napisala...to mi se uvik dogodi...otvorim blog editor i jedno 10-15 minuta bulljim u blještavo bijeli ekran...nakon nekog vremena, u ruku uzmem miš i u denom kutu stisnem x i izađem.kasnije ću...
E neću sad tako.Odlučila sam napisati novi post i točka!!!!
Da.
Dakle, u svoj strci oko škole i glazbene ja jednostavno moram na internet.Brinem se za sebe.Stvrano.
E sad još i pišem stvrano.
Dobro, stvrano.

Nego da, vox se vratio.Bravo.

I ja slušam Soad.Moram se nekako iskupiti sanji za zlostavljanje.

Aaaaaa....Beatrice! nema beatrice....Blaženka je tu...

I moje vansice imaju rupu, ako bi se to moglo tako nazvati.Rupa.ne bolji je izraz, odvaljena jedna strana patike.I ja bi nove.

Kupite mi vansice.

I adsl.

Da mi je znati tko je na tipkovnici stavio tipku za turn off pokraj entera.
Jako pametno, moram priznati.

Još uvijek čekam socijalnu službu na vratima,ali nisu još stigli.Srećom.

renčy vas pozdravlja...

Konfuzna i mentalno nestabilna.

dakle, jučer smo išli na izlet na ravu...i bilo je jednostavno savršeno...
krenuli smo rano ujutro...iako mi se spavalo, sva pospanost nestala je kad smo ušli u brod.Nije nam dugo tribalo da, kao i na svakom izletu, uzmemo gitaru i počnemo pivati...Hvala našoj Andreici što je cili dan neumorno svirala i pivala,te ispunjavale sve glazbene želje, bez obzira što su joj natekli prsti ili što je ostala bez glasa...
meni se nije dalo svirati, a i nisam znala puno stvari napamet...pa sam samo pivala...
na brodu smo sve ženske bile na provi, ja, needless i slay smo sidile na mokrom podu...ali nije nam to smetalo...
Išli smo dužim putem, pa nam je i duže tribalo.kad smo se iskrcali, trebalo se još i popeti do andreine kuće...po uzbrdici nagiba jedno 50 stupnjeva...(MIOC)...kad smo napokon došli do gori, svi smo pocrkali po sidalicama i krevetima...
Bilo je odlično to što smo bili kod nje, jer smo imali di ostaviti stvari, otići na wc i sve što smo tribali...uhvatilo nas je jedno manito raspoloženje...pa su luce i mazija započeli fight(k1 ultimate fight ), deni je poliva prvašice s nepostojećom vodom iz bačve koja je stajala naopako, osnovali smo rava bend(čita se rejva, btw)...ma bili smo ludi, totalno...
još smo napravili par điri po otoku, ja sam se nabola na jebene kaktuse...naime, sidili smo na piču, i ja se digla i prošla kraj pitara s kaktusima...i ono mi ostalo sve po gaćama na...hm...stražnjici......i ja prođem rukom da skinem...i ono mi sve po rukama se zabolo...kad je ono počelo peći, ja sam se derala, mislim da me se čulo po cilom otoku...
vratili smo se kasnije u kuću, di smo se i dalje glupirali s tutku keksima, lucom koja se dere na 23.prosinac, i dekortijem koji se baca u koprive...nasreću, niej mu bilo ništa...
Još smo malo pivali u brodu...bile su i ove trećašice s nama...i tako...
kasnije na piće da rezimiramo dan...složili smo se da je bilo super...kao i svake godine...
Meni je ovo godine bilo bolje nego prošle na Istu, ali je jedina stvar što je na istu cila škola bila na okupu, a ovdi smo bili raštrkani po cilom otoku...
Ali bilo je super...
Ponovilo se...

Da je... u ponediljak, kako već znate...
Ovdi na informatici koristim free internet ...i tarem o game....samo što sam već dosadila i Bogu i vragu u razredu...
Satrali su mi pola flote, ali ja sam i dalje optimistična...
Napokon sam vidila ljude iz razreda...ja malo su mi falili...a ovi naši prvaši izgledaju malo izgubljeno...svi su mirni i side u klupama...mi smo bili drugačiji, čini mi se... ali valjda će i ovi biti takvi...
Jučer je bilo tako genijalno na gitari... najbolji sat na svitu....
Evo me interšparka odi pila...ma nije ona tako naporna kad se navikneš...
danas ponovno glazbena.. crkla sam...
jedva čekam u petak na ravu....

Jučer, kad sam se vozila u busu....naletila sam na neke cure koje su mi jednom davno bile frendice...
Dakle, slabašni pozdrav dok su ulickane ulazile u bus...moj također, potpuno ravnodušan...
Dok sam se ja tako sama vozila u busu, njih je bilo puno...
Vozeći se tako osjetila sam taj miris jeftinog parfema i duvana, koji mi je bio jednom davno taako poznat, ogovaranje jedne drugu dok ova nije tu, a kasnije se prema njoj ponašati kao da se ništa nije promijenilo...
Neko sam vrijeme bila tužna što više nismo frendice...
I onda me nenadano u glavu pukla spoznaja koliko mi to uopće ne fali...prerasla sam ih iako su sve starije od mene...
Takva neka zabava za mene ne predstavlja više nikakav užitak...
Možda se ponekad sjetim toga...ali sve rijeđe...
I shvatila koliko sam, iako nekad mislim suprotno, što imam ove prijatelje koje imam danas...i nadam se da se s njima neće dogoditi kao s ovim drugima...

Jučer sam se u gradu toliko smijala...to je bilo nevjerojatno...iako je luce potpomogla...sramoteći se po gradu..jednostavno sam bila sretna...falilo mi je to...da se cijelu večer smijem ko glupača.
I da me jednostavno boli briga hoće li me ko viditi.

Malo sam se prevarila u nečemu.Pokušala zaboraviti, ali ne ide...ali neću sad o tome.

I da, vratila sam se na OGAME. I'm back!