napokon više...svaki put...ali svaki....oću napisat novi post, baš me ono uhvati...i ne radi ovo sranje od blogova....neće otvara niti jedan...
Pa ste vi, dragi moji, zakinuti jednom dozom mene...
Mora da vam je teško...
Jako....
Upravo tamo iz dnevne čujem igraju naši...Brazil-Hrvatska...
ne čuju se se nikakvi uzvici ni povici iz vanka ni iz kuće, pa bit će da se ništa ne događa...moram reći, bolje...
U zadnje vrime mi se samo neke crveno bijele kockice priviđaju...di god se okrenem...
Recite mi, jel ih vi vidite....?
Danas mi je bio ispit iz gitare.
naravno, 5.
A što ste drugo mislili?
Ne stvarno, nije da sam nešto svirala...ali mi imamo najbolju komisiju na svitu...i najluđu...
Moram ih pohvaliti, kad su mi tako dobri.
Nisam bila na Saharunu, bila sam na krizmi kod moje Mateje. U beogradu(iliti Biogradu).Lipo je tamo.
Ali je.
I još sam jela neke palačinke s čokoladom, pa sam se cila zasrala.
PO faci, po kosi.
Nitko me nije upozorio da kad jedeš palačinke posute šećerom u prahu, ne smiješ disati na nos.
Sutra gotova škola...a lipo je bilo, ali neka je više gotovo...
I u vezi onih pomahnitalih boxeva preko ekrana...
maknu se...s vremenom...
Strpljenja...
Mislim da bi stvarno bilo vrijeme da odem gledati utakmicu...da budem u toku...