utorak, 12.09.2006.

DANAS NIKAJ POSEBNO

Za početak fotka mojeg trudničkog trbuha, nije nekaj velki, al moj je! Moja svekrva je tužno izjavila da mi se baš ništ ne vidi. A da imam trbuh do zuba kaj da sam sedam dana samo bažula jela, bi rekla da sam ogromna, sirotica. Sve vi sretnice koje imate svekrve kakva je moja, znate o čemu pričam.

Mislila sam da bum po cele dane visila na blogu i na netu kad odem na bolovanje. Sad sam na bolovanju i jedva upalim komp, tak je lijepo vrijeme i stalno nekam idem da mi je žal biti doma u 4 zida.
Krenula sam na vježbe za trudnice, hopšemo po lopti i razmjenjujemo mišljenja o temama koje su zanimljive jedino trudnicama. Mislim da su mi moji bližnji zahvalni kaj imam još nekakvo društvo za takve teme jer sam se njima svima valda već popela na glavu. S time opće ne želim reći da sam ja dosadna i naporna osoba koja samo priča o sebi, što ću sad i dokazati jednim postom o svojim osjećajima i razmišljanjima o majčinstvu od 14.387.537.537,45 riječi.

Šalim seeee, naravno.

Bila sam jučer na kavi sa blogericom mali svijet. Moram priznat da sam prije nego sam otkrila svijet bloga bila jako skeptična prema poznanstvima prek tipkovnice, onak, ljudi svakaj sereju s oproštenjem, kad ih se ne vidi i nemre dokazat kaj je istina.
Onda sam slučajno prek neta upoznala mali svijet jer su njezin pesonja i moj pesonja braća. I tak se razvilo prijateljstvo u kojem zbilja uživam, kliknule smo odma jedna drugoj i drago mi je da smo se upoznale i ovim putem joj šaljem pusu.

Znate ono kad ste si bolji s nekim kojeg poznate par mjeseci a neki ljudi koje znate pol života vas razočaraju i shvatite da vas ništ uz njih ne veže?

Netom poslije sam počela i blogat i sad sam se nekak vezala i za sve one koji su u mojem popisu lektire na lijevo, čitam ih i imam osjećaj ko da se poznamo. To dođe ko neko praćenje sapunice, navlečeš se i nemreš stati.
I još par redaka i počela bum s onim ko kad se napiješ: joj, kak vas sve ja vooolim (hik, štuc!), samo kaj se ja nisam napila (nesmem, bebaču baš ne bi pasalo) neg morti hormoni čine to da ja VOOLIM cijeli svijet!!!!

P.S. jel samo mene iznimno iritiraju penzići u tramvaju koji MLJACKAJU jezikom/zubima/gebisom? Jel to samo ja primjećujem ili kaj? Taman se sednem a iza mene bakica mjacka li ga mljacka, ko da cucla Bronhi ili Slatku tajnu. Ali ona ima prazna usta, ja to znam jer je iziritirano gledam non-stop. Na kraju se ustanem i pobegnem prema vratima jer se bojim da bum joj rekla da prestane mljackat!!!