subota, 21.10.2006.

UDOBAN ŽIVOT

Mili moji, kako ste mi?

Vaša trudnica je metla peći bunceka s krumpirom, napravila salatu od tjestenine sa šunkom, vrhnjem, paprikama i sirom, narezala kolače kaj sam jučer spekla i sad sam si skuhala kavu da vas malo pročitam i pisuckam.

Svu tu klopu pripremam jer nam dolaze gosti da sa zakašnjenjem proslavimo moj rođendan.

Sastav gostiju je familija pa od tuda i moja odluka da pečem bunceka (malo mi je bilo zlo dok sam rezuckala koleno od pajceka da se bolje speče, inače imam problem sa rezanjem dijelova mesa iz kojih je vidljivo o kojoj se životinji radi), al pošto je moj tajko takva vrsta mesoždera da proslava nije proslava bez hrge mesa, onda za njega.
On je i doniral bunceka (plačnim glasom me prek telefona pital dal bu opet samo pizza za jesti ko prošle godine; ja ne znam dal bi mi baš palo na pamet otić u mesnicu i reć mesaru da mi spakira pol pajceka.

No, dosta o tome, moram ispričat nekaj kaj mi se jučer desilo.

Razmišljala sam o tome veći dio dana, nikak isprat iz glave.

Daklem, u susjedstvu imam jednu vršnjakinju s kojom sam se igrala ko klinka jerbo u kući u kojoj sad zakoniti i ja živimo su živjeli moji deda i baka pa sam ja dolazila na čuvanje i tak smo se igrale.

No, ona je danas majka troje musave i zmazane dječice koja su jedna drugom do uha, ima muža duge masne kose koji izgleda ko da bu nas sve pojel, s njima živi njezina mama i baka, stalno svi skup vise u vrtu i sve skup odaje dojam jedne čerge.
Je, kaj sad, moram bit iskrena kak sve izgleda. Nisam ja neka fina dama, ali držim do higijene i mislim da to nije pitanje imati ili ne imati love (koju oni nemaju, izgleda) već odabira načina života. Kuću si uvek možeš počistit, a bogme i sebe i djecu.

I tak ona mene svaki put kad prolazim zove na kavu.
Do sad sam se izvlačila na posel, faks, glavobolju, bla bla. I jučer ujutro me u 8 ulovila kad sam išla iz dućana, eto nje već na prozoru.
I nije bilo moguće odbit kavu jer me digla na foru, priznala sam joj da sam na bolovanju.
Dakle, vremena imam.

Ja sam uredno imala na sebi piđamu i jaknu (kaj me briga, ko da neko zna jel to piđama ili trenirka, pa sam se otišla doma presvuć i prislila se otisnut k njoj.

Ljudi moji, kakav šok kad me upelala u kuću, ja vam to ne mogu opisat. To je gore od najgoreg sela, štale, u jednoj zmazanoj sobi leži na krevetu nepokretna baka, puši cigaretu za cigaretu, do nje televizor, štednjak, kauč. Potrgani prozori, sve u raspadnom stanju. Najmlađi sin ima tri godine i opće ne zna pričat.
Popila sam kavu, trudila se ne pokazat šok i pobjegla doma. Susjeda je draga, pristojna, sve bi ti dala, na kraju mi je rekla da joj navratim obavezno češće. I ak nekaj trebam za bebu da joj se javim. O, Bože.

Vratila sam se doma i skoro poljubila pod u kući od sreće kaj sve imam i kak udobno i fino živim. To i je poanta ove moje priče danas, podsjetila sam se malo na to da ne gledam uvijek one koji imaju više od mene, jer bogme mi ništa ne fali i iako u zadnje vrijeme nisam sklona jamranju, nekad bi više love, više materijalnog, više ne znam čega.
A imam sve, zdravlje, dobrog muža, čekam bebu, imam stalan posao koji me čeka, drage roditelje, dobre prijatelje, udobnu kuću.
I zahvalna sam sada još više na svemu. Boli me ona stvar za Gucci čižme, za večere u Japanskom restoranu, za novi auto ili ekstenzije u kosi. To je sve sranje kroz gusto granje!

Pusa svima, idem sutra na Seala pa morti kaj poslikam. Sad stižeju gosti svaki čas a ja sam u podrapanoj trenirki u kojoj delam po doma, moram se malo sfriškat. Do čitanja!

UPDATE 23.10.
na Sealovom koncertu je bilo super, iako je mogel i još par pjesama otpjevati. I rekel je da smo mi "Romanians" beautiful people. Ma ko ti je Rumunj, mamicu ti tvoju!?!
Slikat ništ nisam uspjela jer je bila kmica.

ponedjeljak, 16.10.2006.

IMAM 30!!!

Morgen svima!

Evo, Armanina je jučer svečano napunila 30 godina!!!

Jebate, kak su brzo došle tri banke, nisam se ni okrenula, još sam jučer pušila po skrivečki u srednjoškolskom veceju, a eto me sad. Ne da je 30 puno, opće nije i baš je to lepi, okrugli broj.

Zakoniti i ja smo sinoć odšetali (autom, naravno, jer on tak šeće, šetnja je u biti od parkinga do destinacije, a poznajući njega, sparkiramo se ispred željenog mjesta) do Ivice i Marice u Tkalču na zdrave kolače.

Posle smo s društvom išli u pizzeriju i tamo proslavili do 1 ujutro. Spila sam si i bambusa malo, vinčeko je zdravo za krv, kaj ne? A Coca Cola je otrov, al nebu mi ništ od jedne čaše.

Posle smo doma malo pokušavali s bračnim dužnostima i smijali se kak nam smeta trbuh u svakom pogledu. Seks u trudnoći nije baš jednostavan, sad to mogu reć iz prve ruke. Ak oćete zmazane detalje – ne može.

I tak da sam jutros napokon odrapila spavanac do 10!!!! Ne sećam se kad mi se to zadnji put desilo od kad sam trudna, ranom zorom ranim i sad sam sva smetena. Idem danas u City Centar. Naravno da je gužva ko da se dijeli besplatan grah i girice, al ne dam se smesti jerbo sam dobila neku lovu za rođendan a čula sam da ak ti lova stoji BILO GDJE duže od 2 dana – pokvari se.
Tak da moram pod hitno potrošit!

Još za kraj da vam velim mi je dobar prijatelj sinoć ispričal da mu se u subotu desilo na Trgu. Prolazil je i videl nekog sirotog, blijedog čovjeka bez nogu u kolicima s pesom kak stoji (sjedi) na sred Trgača. I tutnul mu je 5 kuna, ono, prosi pa mu ga je bilo žal. A čovek mu je rekel: ne, ne gospon, ja ne prosim, čekam tramvaj. I dodal je kak bu si zadržal tih 5 kuna jer mora doma ženi pokazat kaj mu se desilo!!!!
Eto ti ga na!

pusa

srijeda, 11.10.2006.

JA, STUDENTICA

Metla sam si slušat Best of Laura Pausini, to me uvijek oraspoloži i grem pisat post.

Bil mi je crkel laptop, jednostavno se izgubil zvuk (ne, nisam stisnula mute ko prava plavuša!), i neki dan se opet vrnul zvuk sam od sebe. Pa u to ime, nek svira Laura malo na talijanskom.
Malo mi je bed kaj je ništ ne kužim o čemu pjeva jerbo ne znam guknut talijanski (osim spaghetti, pasta, quatro formaggi i druge stvari kaj naučiš u restaču).
Ali ove godine sam si zela na faksu izborni predmet Talijanski pa nebum više takva tuka.


E, da, to vam nisam nikad rekla, ja sam ove godine ponosna studentica 3. godine Ekonomije. I za koji dan slavim okrugli trideseti rođendan.
Tak da volim reći kak moj zakoniti spava sa studenticom pa je sretan!


Ma nije nikad kasno, kaj ne? Bilo mi je dost da me šikaniraju na poslu, pasmater kad vidim kakvi tudumi s kamena imaju dobar posel, pa si mislim, pa nisam ja vesla sisala, imam soli u glavi. Al nemreš mrdnut bez faksa.
Tretiraju me ko da sam mali od palube, još mi samo fali da mi vele da ostanem posle posla očistit malo ured.
I tak se ja već par godina trudim, delam ko konj, učim posel i sve u svemu, dajem od sebe 1000% ali ništ – obećavaju povišicu od mizernih 500 kuna već stoljećima. Nek si zrivaju tih 500 kuna u dupe, odo ja studirat.
Opet, jerbo sam već posle srednje škole završila Višu Uzaludnu – tak bi je trebalo preimenovat, s kojom si nemrem nać posla, tak da si s tom diplomom mogu komotno rit obrisat. Ma da, svi mi vele da nije diploma za bacit, lepo se vidi da si nekaj pokušal napravit od sebe posle srednje škole, al kaj kad nema posla u struci.

I tak je to. Sad sam treća godina, još posle jedna. Valda bum preživela.

Danas sam po prvi put iskorostila svoj trudnički trbuh i status „trudnice imaju prednost“. Trebal je zakoniti na policiju u Heinzelovu.
Tam ljudi čekaju po 3 sata u redu za produžit vozačku ili registrirat vozilo. Ja sam pregrizla sram i prošetala s trbuhom (kojeg sam još ekstra izbacila) i taman kad sam se spremala nekog zamolit da me, sirotu, pusti prek reda, javil se glas savjesti svih ljudi kaj čekaju u repini u obliku starije gospođe koja je ničim izazvana (osim moji trbuhom – nije više mali, jupi!) viknula: trudnice imaju prednost!!!
I tak sam za 5 minuta obavila zakonitom ono kaj bi inače čekal satima.

A da se malo počastim idem na Sealov koncert 22.10. u Cibonu. Baš se veselim!!!
pusa

nedjelja, 08.10.2006.

POKOJNI TEPIH I POKOJNI PAUK

Jebamupas!!!!!! (doslovno) Taman kad sam mislila da sam malo mirna jer je naš pes „odrasel“ požderal mi je tepih kojeg sam jučer donela iz Austrije!!! Eto ti pseće zahvalnosti, za njim sam pišaku brisala a on mi tak vraća!

Išla sam kupit kinderbet i zela sam tepih za kuhinju jer vječno polevam po svetlim pločicama. I danas ga je pes rascufal dok nas nije bilo doma.
Znam da je to samo tepih i ruku na srce, koštal je 5 eurija, ali ja sam se od muke rasplakala ko ljuta godina, nikak se smirit…i plačem i ridam nad tepihom, gladim kaj je od njega ostalo.

Zakoniti pokušava pomoć al ja još jače kukumavčem. Sad imam oči natečene ko sarme i morala sam si pojest velki tanjur rižota i grah salate da se smirim.


Pes je u strogoj kazni jer je naučen da ne jede šlape, cipele i tepihe. Vikala sam na njega u vrtu tak da si mislim da su se susjedi fino zabavili nad mojom predstavom, a ak su samo prisluškivali a ne gledali, onda su lepo mislili da se to na muža derem, haha, kakva vještica!

Sad bute rekli da nisam normalna jer plačem nad tepihom od 5 eura, al niste ga vidli, to je bil savršeni tepih, onak od špage i točno plave boje ko kuhinja i taman da se ne vidi kad se zmaže pa ga nemoram prat.
Lepo sam ga onakvog rascufanog i poderanog natrag metnula na njegovo mjesto. Zakoniti mi je probal objasnit da se moram rastat od njega jer izgleda ko švicarski sir, ali sam se nadurila i rekla mu da tepih ostaje do daljnjega.


Onda sam zamesila tijesto za brioše da se još malo smirim a zakoniti je otišel poslom.
Sad smo se nas dvoje zamenili, ja sam zadnjih par godina delala od jutra do mraka a on se luftal a sad bogme si ja luftam dupe doma i po gradu cele dane dok on dela. I vikendom. A, čujte, treba zaradit za pelene!

Druga stvar, pisala sam već o paucima jednom kak ih se bojim. I danas sam ubila u kuhinji jednog za kojeg vjerujem da vam nebu svejedno kad bacite pogled na sliku kak je zgledal:

dlakavi

sad je pokojni, odnosno, nalazi se u vrećici mojeg usisavača jerbo ja pauke usisavam, pa nebum valda takve grdosije razlepila sa šlapom po zidu, ko bi to stalno maljal?

Daklem, ja ih lepo poslikam ak su kapitalci prije neg ih usmrtim.

Ovaj od danas je bil fakat dlakavi, al to i sami vidite.

Izgleda da je ovo dobra terapija za liječit strah od pauka, sad već mogu otrčat po fotić prije nego ga koknem i samim tim ga ostavit bez mog nadzora, što inače ne radim od kad mi je jedan takav gnjus pobegel i skril se negdje u spavaćoj sobi dok sam ja trčala po partviš da ga maznem.
Nisam spavala u spavaćoj sobi tu noć.

P.S. ak neko ide u IKEU skoro, naručila bi tepihić, plaćam vam kavu da mi donesete novi, ma kaj god oćete, usrećili bute jednu trudnicu. Ljubim ruke.

utorak, 03.10.2006.

NOVOSTI

jel ima još netko ko pati od PRErano – jutarnjeg buđenja ko ja??? Da, znam da oni koji delaju (a ne ko ja neradnica doma troše bolovanje) vjerojatno imaju problem prekasnog buđenja za posel i kradu još 5 minuta), ali ja nemrem spati. Ne ide. Ujutro u 7 se oke otvaraju i nema šanse da više spavam.
Zakoniti ode na posel a ja se nađem u 7 ujutro kak peglam, vješam veš, poham meso za ručak, čak me ni vlastiti cucak ne ferma jer spava i neće van, treba mu njegov bjuti slip od 16 sati u komadu. Jebate, do 11 prije podne imam osjećaj da sam budna sto godina, već sam po peti put gladna i ručala bi!

Kad smo kod cucka, moram se pohvalit kak me jučer osramotil, prolazim ja ponosno s njim na kratkoj lajni pored birca u svojem kvartu i zjakam gdi bum vlovila prazan stol za kavicu popit a gospon pes za to vreme zapišava jednom gostu kufer koji stoji pored stola!!!! I kaj da ja sad napravim? Da izvadim vlažne maramice iz torbe (koje nemam) i obrišem? Na brzinu sam se ispričala, čini mi se da je gospon bil stranac i sreća da nisam razmela kaj mi je opsoval ali mi se čini da mu je izraz lica bil jako univerzalan – pasmater i tebi i pesu!!! Mislim, ja ga razmem jer bi i ja popizdila da mi neko semsonajtov kufer popiša.

No, samting komplitli diferent – bili smo zakoniti i ja jučer kod doktora i izgleda da čekamo curicu! Citiram: „bebi ništ ne visi“, što će reći da je ili:
a) curica
b) dečko sa vrlo malim genitalijama
Mi smo zadovoljni kak god okreneš, ak je pimpač mali – bu narasel, a ak je curica tatek bu je vodil na tekme…

I sad imam još za kraj jedno pitanje za vas koji znate sve – jel zna netko gdi ima u Sloveniji (Maribor, Ljubljana ili neki drugi grad u Deželi, uf, pardon, nema drugih gradova…..haha, vidite kak mogu bit duhovita i u pol 8 ujutro) dućan sa Timberland i/ili Sketchers cipelama???
Fala unapred i ljubim ruke do sledećeg druženja.

Idem vas čitat jer nisam neko vreme! Pozdravček!