petak, 09.06.2006.

LJUDI BEZ SMISLA ZA HUMOR

ja sam apsolutno alergična na ljude koji nemaju smisla za humor.
to mi je posebna muka kad se nađem s nekim takvim u društvu, grozno. Osjećam se ko neki harlekin dok me ta osoba blesavo gleda jer ja sam izgovorila ŠALU, kakvog li horora!Onak, ja se posramim zato jer bi htela malo razbit komornu atmosferu. i još ispadnem bedasta jer se na kraju sama sebi smijem (kaj mogu kad mi je smiješno....)

Ali ja mislim da se s tim rodiš - ili si sklon šali ili nisi, to se nemre naučit.

Ima svakakvih vrsta humora, crnog, ciničnog, prostačkog, skrivenog, meni su svi dobri jer mi pomažu da izdržim kroz ne tak lijepe situacije u životu. Joj, jadni oni koji sve gledaju preozbiljno, nekak onda i sama usrana situacija postane još gora nego je.

mislim da sam imala sreću da sam odrasla u familiji u kojoj je uvek bilo mjesta za šalu, stalno smo se nekaj zafrkavali i to mi je normalno postalo, čudim se kad dođem nekam a svi se drže ko da su metlu progutali. meni bude neugodno i svaki put se suzdržavam da nekaj ne izvalim, al rijetko uspijem, blebnem i smijem se sama ak treba, ko im je kriv kaj ništ ne kuže!

evo, recimo na poslu kolegica i ja se držimo "normalnima" kad nam je panika, šefica divlja, posel guši, tak da si pošaljemo kakav mail tipa:
stara, gdi si ti sinoć? nije te bilo na redovnom svinganju u pol 10. vladimir je popizdil kaj nisi došla jer su kod tebe ostali kavezi za pimpeke i bičevi!
naravno da pod subject maila ide "hitno potreban odgovor!!!!!"
i lepo se nasmiješ bedastoćama i ideš lakše dalje gurat kroz stresan dan.

neki dan smo našoj tajnici na listu narudžbe kancelarijskog materijala dodali uz papire, kemijske i ostale potrepštine: solarij, papuče za posel, šestar, dvesto tisuća eura i još par takvih bedastoća. mi smo se fino zabavljali dok smo smišljali popis i fakat je bil smešan. ona je na to frknula nosom i rekla nam da smo djetinjasti.
pa kaj onda? ja oću bit djetinjasta dok mogu, imam dost stvari kaj me pritišću u životu, pa zakaj da si ne pomognem malo da vedrije gledam na sve? kakve koristi od kamenog lica i stalne ozbiljnosti???
normalno da nebum rekla šefici usred sastanka: ispričajte me, idem prdnut van, malo me bažul napuhal (što može i ne mora bit šala, afkors), sve ima svoje vrijeme i mjesto.

još nekaj kaj kolegica i ja radimo kad god u novinama bude Pevecov katalog - komentiramo alate, pile, mješalice za beton, čekiće i sva ta čuda ko da su nam fetiš:
"joj, si vidla ovu novu ubodnu pilu? samo 2350 kuna!!! "vičem ja.
"ja imam već doma dve, morali smo kupit dve jer smo se muž i ja svadili ko će je koristit!" nastavlja se ona.
"auuuu, a gle ovu stupnu bušilicu na akciji, samo 2990 kuna a ima promjer 13 centimetara i 5 brzina!!!"
ja to već odavno imam, naručili smo prek interneta dok ih još kod nas nije bilo! hvali se ona....
i tak kroz celi katalog.
da, da, znam da smo ko dve školarke, al vjerujte da mi sa smijehom uvijek dan bolje počne....
P.S. ak ja zaboravim, molim vas da mi tu i tam nahranite ribicu desno (Zvonimira), hrana stoji pored akvarija. fala i ljubim ruke.