Mirjana Šeparović

IVANDANSKA VATRA

ma kad i izađem vani

face-tmurne namrgođene

misle samo na eure

i di je tu kraj

radiš, plaćaš

ne guštaš, jer nemaš slobodnog vremena

i mislim da su naši djedovi zaista sritno živili

malo imali i malo trošili,

a više uživali u prirodi,

sretnije face imali,

smijali se svi

i tako sad se sjetim jedne Ivanjske vatre

koji je to gušt bio

koja cika nas dice i rođaka

IVANDANSKA VATRA U PODGREDAMA



LIPO SE SITITI OBIČAJA

JA SE ČESTO SITIM

KAD SAM BILA DIJETE PA REKLI BI JAKO ZNATIŽELJNO

već sam vam pričala kako sam se mojoj teti Mari uvijek utrapila…

jako sam volila kod nje dolaziti

a najviše ivandanske vatre paliti…

pitaš se možda ma što je to…

evo da objasnim kako se igralo

uoči svetog Ivana navečer

mi djeca iznad stare kamene kuće zapalili bi najveći smrič-grm

te priko njega priskakali

tribalo je paziti da nogice ne opržiš

i tako stalno ko će jače

skakalo se dok vatreni jezici ne zatvore se

vatra stane…

tako i skakanje

svi smo se radovali,

a ujutro ranom zorom pepeo bosim nogama gazili

vatri večer počast dali

jutro pepeo na zemlji pozdravili sa bosim nogama…

to smo vjerovali,

jer zemlja ti snagu povrati

i danas ja kad snagu gubim

rado bosa zemlju gazim, a rukama mazim

i još sanjam moje Podgrede i tetine lipe običaje

autorica:Mirjana Mirjana Bačić