MAŠKARE
autor:Veseljko Šeparović
U zimsko doba kad je vrime od krnovala mat mi je stalno govorila:"Kad bude ultima batuda" omaškarit ću te.Znači pokladni utorak.To me je i ni puno veselilo.Jer san nike pute vidi maškare pa bi se bi pripa i uteć spremit se iza vrati u kamaru.Konačno doša je i ti pokladni utorak i mat je parićala ništo robe za omaškarat me.Kad smo obidovali tamo oko dvi ure popodne zazvala me mat u kamaru:"Danu dojdi da te obučim",reče mi mat,ije,omotala me su ništo dičijih povoja.Pitan je jan:"A u što san omaškaran?"Ona mi reče:"U ništa."Kako u ništa kad san drukčiji i ne vidin ništa,jer mi mat još ni bila otvorila s nožicama buže od očiju na krpu što je pokrivalo glavu.Mislin jan.Kad san pogleda sebe u zrcalo što je visilo u portiku pripa san se i ti san da me mat svuče.Pita san je:"Ja bi se svuka jer me strah u ovo robe."Mat je više zavikala nego rekla:"Drž to na sebi,viš da ti to lipo stoji.Sad ću ti dat jednu malu palicu pak ako te bude ticat kogod od dice moreš ih malo istuć.Maškare se ne smu ticat i hodi se ukaži po susistvu,"govori mat u smihu meni jer je ćutila da me strah.Otvorila mi je dvi buže na to krpe što je bila mi pokrila glavu da mogu vidit štogod isprid sebe.Jesan iša u par kuća
u susistvo se ukazat.Ali kad san izaša iz prijateja Ivana kuće,vidin u štradi 4-5 maškara di gre prima meni,jan se žvelto zatrča i biž doma.Samo što san reka materi:"Mama,eto gre puno maškara možda gredu u nas."Nesta san ka vihor,prvo san sta iza vrati od kamare,ali kad san oćuti da jih čujin u dvoru di se smiju i razgovaraju ni bilo druge nego san tako omaškaran u jedan korak i biž pod posteju.Tu san se osjeća najsigurniji.Naku ništo vrimena čujin mater di govori:"Jan san moga malega omaškarala sad je bi odek di je iša?"Išla me je nać u kamaru,nisan bi iza vratih,ali mi je vidila malo noge koje nisan bi spremi ispod posteje."Danu hote ovamo ništo vidit,"zove mat maškare u kamaru da me dojdu vidit kako san se spremi isprid njih-maškara.Sad san uteka ispod druge bande od posteje misleći da su me došli vazet i dat ko zna komu."Izajdi vanka,brzo! zavikla je mat."Hoću samo ako me neće maškare vazest ili dat ko zna komu," odgovori san jan materi.Kad su to čulu maškare počeli su se smijat."Hoće rog,ko te može ukrast kad san ja odek,"odgovorila je mat.Sad je strah malo kalmala i jan san izaša ispod posteje bržje nego što je mat mislila.Kad san sta na noge,bilo je pet maškara kolo mene i svi su se počeli smijat.Jedna koju nisan pozna mi reče:"Kako te možemo ukrast kad smo se mi došli ukazat tvojoj materi veselit se i smijat se,"ije,tako je,promisli san u tin momentu s ovo moje glave,ma isto OĆO .Tu su ostali u dvoru još malo vrimena te maškare i onda su išli na rivu.Mat me je otpremila put rive:"Hodi i tin vidi maškare na rivu,."Iša san u velikin strahu s to boku palice u ruci.Kroz Meneginovu štradu čujin plač nikega muškega diteta.Bližje,bližje kad nika maškara malo dite sva mu glava u krvi.Pozna san ga,to je bi Franko.Pita san ga:"Što ti je ?"Mislin da me ni pozna ma mi je reka da ga je niko lupi s kamenu i razbi mu glavu.Trča je doma da mu mat sredi to rane.Jan san doša do peškarije i nisan ima koraja poć do rive da i jan ne bi ćapa koju batudu u glavu i vajalo bi se vratit doma vas u krvi.Mat je bila jidna što nisan osta malo vrimena na rivi i vidi maškare.Odma san joj reka da me bilo strah i da su Franku razbili glavu i da ne bi kogod potega kamen i pogodi mene u glavu.Na kraju mi je mat digla to robe sa mene i odma mi je bilo lašnje.Kad san bi gotov i izaša u dvor poče razmišljat o maškarama.Još san jan proša i dobro,jesan se spremi ispod posteje,to je puno boje nego ćapat kamen u glavu i doć doma pun krvi.Mat se puno puti tega sjetila kako me je vadila ispod posteje i siti bi mo se bili nasmijali.
iz libra :Timbar moga ditinstva.
|
