Mirjana Šeparović

DUŠA MI SE ODMARA

Priča iz libra" Timbar moga ditinstva"

napisao:Veseljko Šeparović

Digo naša igra s prijatejima ni bila toliko interesantna pa bi ja upa u malu krizu i bilo mi je dosadno,ali uvik se izmišja ništo za sebe da mi projde dan.Kad ni bilo prijateja za igrat se ja bi bi iša ća gorek po Pinski ratu štogod činit i otkrivat nova neotkrivena područja.Još bor ni bi pokri dil ovega brda i pak digod si se svugdi ti je bila Luka na dlanu.Bi bi se na koju grižu i dajući mojoj duši da i ona malo počine gledajući ovo lipo misto.Uvik je bilo baraka na jidra,ritko na motor.Trabakuli su izahodili ili ulizali u porat.Popodne kolo četiri ure bi bi doša vapor"Šipan" i bi bi se veza za Velu rivu.Toliko čejadi bi došlo prid vapor vidit ko je doša,to je nikima čejadima bila užanca baš svaki dan poć prid vapor za vidit ko dohodi.Po rivi je ritko pasava koji kamijon ili avuto jer u to doba ni jih bilo nego živina,najviše tovara i ogota ma manje muli i mazaka.Sad su se počeli dica igrat malo više uza more jer ni više bilo pulicijota u mistu.
Onako cila moja duša rastopjena ka margarin na suncu bilo bi mi svašta prošlo kroz glavu razmišljajući o ovoj lipoti ove vale kako je Bog sve to smisli na ovi dilu svita ka da je ovo centar svita dobijim sliku Božje darežljivosti u krajoliku o kojem Stvoritelj ili priroda nisu sparinjavali.Kad bi tako naku ništo vrimena zadovoji moju dušu bi bi se pomalo kala dole u misto ne obadat se da se sunce već dobota utopilo u more i da se ja osta neki novi,sa novin baterijama u mojoj duši.Kad bi bi vidi prijateje i bili bi me pitali di si se danas igra ne bi jin hti ništa reć jer je to uvik ostala moja mala tajna,ka dite sa ćuti da moja Luka ima dušu.Bi bi reka sebi:odek tuka ostat lipi dil života.

Posvećeno svim mojin prijatejima na današnji dan prijateja.