ma kad i izađem vani
face-tmurne namrgođene
misle samo na eure
i di je tu kraj
radiš, plaćaš
ne guštaš, jer nemaš slobodnog vremena
i mislim da su naši djedovi zaista sritno živili
malo imali i malo trošili,
a više uživali u prirodi,
sretnije face imali,
smijali se svi
i tako sad se sjetim jedne Ivanjske vatre
koji je to gušt bio
koja cika nas dice i rođaka
IVANDANSKA VATRA U PODGREDAMA
LIPO SE SITITI OBIČAJA
JA SE ČESTO SITIM
KAD SAM BILA DIJETE PA REKLI BI JAKO ZNATIŽELJNO
već sam vam pričala kako sam se mojoj teti Mari uvijek utrapila…
jako sam volila kod nje dolaziti
a najviše ivandanske vatre paliti…
pitaš se možda ma što je to…
evo da objasnim kako se igralo
uoči svetog Ivana navečer
mi djeca iznad stare kamene kuće zapalili bi najveći smrič-grm
te priko njega priskakali
tribalo je paziti da nogice ne opržiš
i tako stalno ko će jače
skakalo se dok vatreni jezici ne zatvore se
vatra stane…
tako i skakanje
svi smo se radovali,
a ujutro ranom zorom pepeo bosim nogama gazili
vatri večer počast dali
jutro pepeo na zemlji pozdravili sa bosim nogama…
to smo vjerovali,
jer zemlja ti snagu povrati
i danas ja kad snagu gubim
rado bosa zemlju gazim, a rukama mazim
i još sanjam moje Podgrede i tetine lipe običaje
autorica:Mirjana Mirjana Bačić