Mirjana Šeparović

ZALUTALI MORNAR

gorak okus soli

večeras moja usta puni

sve lipo nema,

a borba traje i neveru tjera

dižem se

polako prilazim

lagano brkove čupam

k'o dica smo

igrati se volimo

patim ja,

patiš ti,

sad razdvojeni spoznasmo što smo izgubili

onda se vratim unazad

kad si me ufaćka

i mali osmijeh zaigra

u mom selu ispod solara

ugledah prvi put svog mornara

zalutao je i nije zna

vratiti se natrag,

a luka ga vječno zvala

za dišpet meni tako je rano uteka

i u njoj zauvik zaspa

sad me gleda ozgora

i smije se pa kaže:

e moja vlajino

neka te

jednom ćeš doći i ti kraj mene

leći,

umorna zaspati.

JADNO A TAKO LIPO

plivaj

ne molivaj

vidiš da more te zove,

a što bi tija bolje

jednu giru polučenu

na buri osušenu

oli slani črnac uz bokun kruha

zalit sa malo korčulanskog crnog vina

ma nije loše ni bilo

majko moja di to ima,

a tek ježine probat

na Proizdu uz meju razrizat

ikru smazat

lumpar odčepit sa morskog kamena

ili zlatulju ispod kamena

u moru pronaći

sve su to čari

što sam naučila na mom otoku Korčuli

i sad reci

da nije bilo jadno

lipi trenuci koji uvik u meni žive

do smrti.

BLAJBURŠKE MUKE

znaš politika me baš i nikad nije zanimala,

zašto,

jer moraš biti dupla faca

igrati kako vjetar puše,

a ja uvijek kontra idem

i tako sjetim se jedne pisme

tri prijatelja uvijek kad bi malo popila

hrabrost ili nostalgija izbila bi van

pivali su meni djetetu

jednu neobičnu pismu o BLAJBURGU

jezero se zvalo ti si naše jabuke obrao

obrao si jabuke zelene

mlade momke neženjene

zamislim se

pitam oca što im znači pisma ova

e dite moje

oni to preživješe

majka ih po opancima prepozna

kad su se vratili

kosturi su bili

jedan drugog nosili i pomagali

i taj put križni završili u teškoj muci

a zvali se:

Zeko, Ris i mali JURE

sada su svi usnuli

i sigurno gori nastavili pjevati