gorak okus soli
večeras moja usta puni
sve lipo nema,
a borba traje i neveru tjera
dižem se
polako prilazim
lagano brkove čupam
k'o dica smo
igrati se volimo
patim ja,
patiš ti,
sad razdvojeni spoznasmo što smo izgubili
onda se vratim unazad
kad si me ufaćka
i mali osmijeh zaigra
u mom selu ispod solara
ugledah prvi put svog mornara
zalutao je i nije zna
vratiti se natrag,
a luka ga vječno zvala
za dišpet meni tako je rano uteka
i u njoj zauvik zaspa
sad me gleda ozgora
i smije se pa kaže:
e moja vlajino
neka te
jednom ćeš doći i ti kraj mene
leći,
umorna zaspati.
JADNO A TAKO LIPO
plivaj
ne molivaj
vidiš da more te zove,
a što bi tija bolje
jednu giru polučenu
na buri osušenu
oli slani črnac uz bokun kruha
zalit sa malo korčulanskog crnog vina
ma nije loše ni bilo
majko moja di to ima,
a tek ježine probat
na Proizdu uz meju razrizat
ikru smazat
lumpar odčepit sa morskog kamena
ili zlatulju ispod kamena
u moru pronaći
sve su to čari
što sam naučila na mom otoku Korčuli
i sad reci
da nije bilo jadno
lipi trenuci koji uvik u meni žive
do smrti.
BLAJBURŠKE MUKE
znaš politika me baš i nikad nije zanimala,
zašto,
jer moraš biti dupla faca
igrati kako vjetar puše,
a ja uvijek kontra idem
i tako sjetim se jedne pisme
tri prijatelja uvijek kad bi malo popila
hrabrost ili nostalgija izbila bi van
pivali su meni djetetu
jednu neobičnu pismu o BLAJBURGU
jezero se zvalo ti si naše jabuke obrao
obrao si jabuke zelene
mlade momke neženjene
zamislim se
pitam oca što im znači pisma ova
e dite moje
oni to preživješe
majka ih po opancima prepozna
kad su se vratili
kosturi su bili
jedan drugog nosili i pomagali
i taj put križni završili u teškoj muci
a zvali se:
Zeko, Ris i mali JURE
sada su svi usnuli
i sigurno gori nastavili pjevati