brlj brlj
Ima dana kad mi, ono, ne ide, ne ide, ne ide, i sve što radim, ko` da sa dvije lijeve ruke rođene dešnjakinje prtljam, ili preko jednog kurca prebacujem, i božemesačuvaj.
Bože čuuvaj bože sačuvaj.
Onda dođu dani kad mi krene.
Pa popravljam sve to zasrano, pa sam sretna.
Nervira me samo kad si zadam rokove, e onda kao da se neki čudom pojave baš ti dani u kojima ne ide. I onda uporno radim dalje i brljam dalje i božemesačuvaj.
I rokova.
Danas je jedan od onih prvih dana. Kad brljam preko kurca samo zato jer sam si zacrtala da moram.
Valjda život ne može biti opuštena priča u kojoj se može stati i pustiti sve, onda kad ne ide.
Nego treba forsirati.
Iako, naravno, znam da je pametnije pustiti loše dane da prođu bzvz, pa u one dobre napraviti duplo više posla, ali...
Kad mi dođu dobri dani, onda ne radim puno.
Stanem kad je najbolje, samo da ih ne ureknem.
I onda uživam u dobro učinjenom.
Komplikovana žena....