riječ utjehe
Imam te neke mlade prijatelje. Pozavršavali oni fakultete i to, i sad traže posao. Pa mi se žale. Da kako je teško naći posao, i kako je taj život zajeban, i kako moraju pisati neke tamo ulizivačke molbe od kojih im se iskreno sere, i kako je sada sve što im se nuđa neko tamo jebeno rintanje za nekih tamo jebenih 1600 kuna naknade.
I ja bin tako rado da im mogu reći koju utješnu.
Neku, kao, eeeee, daaaaa, tako sam i ja, kad sam završila fakultet, pa onda godinama bez posla, kamolitesreće da mi je netko ponudio volontiranje i pokrio mi troškove, i još me prijavio, nego sve neko retardirano tezgarenje na crno, ali, vidiš, eto, ipak se sve posložilo, i sad je sve dobro...
No, sve utješno što im mogu reći, jest, da ipak nije njima tako crno, jer, za razliku od mene, oni svoje ulizivačke molbe pišu još uvijek starijima i iskusnijima od sebe...
i taman izašlo, prikladan tekstić... žao nam je, menopuza nije poželjna