Psetance i govance
To kad idem šetat psetance po kvartu, ili po nasipu, ili bilogdje, Mužjak odmah napominje važnost i vrijednost uljudnog ponašanja i skupljanja govanceta od psetanceta. Psetance je srećom maleno i takvo će i ostati, i njegova govanca zbilja izgledaju patetično. Ponekad, ako se već smrači, ne mogu ih ni razlikovati od ostataka grumenčića zemlje. Ali, opet... nema škuže za ostavljanje brabonjaka po zemlji, iako je skupljanje istih s plastičnom vrećicom možda veći ekocid od govanca koje se na suncu i kiši smireno raspada.
Smiješni su mi ti ljudi kad idu okolo sa četveronošcima i onda poslušno skupljaju njihove otpatke. Smiješna sam i sama sebi. I jasno mi je skroz onda da pas nije moj ljubimac, nego moj gospodar. Kojem poslušno i ponizno moram podignuti presveto govno.
No, ne bi mi to sve bilo nimalo ni čudno ni smiješno, da se po okolnim livadama dičnih metropolskih naselja, ne može naći tolika količina papira, plastike, vrečica, ambalaže svakojake. I taj neki postbožićni običaj da se golo božićno drvce samo iskipa na livadu pred zgradom i onda ono tamo čeka nekoga, nešto...
Fino je prljav i zapušten taj grad zabreg.
Otužna slika, uglavnom.