Pustila sam te da pod zvonom čamiš.
Usluga to je, sebe uvjeravah.

Ali pogled vam se trebao sresti.


(Pitanje je danas na pladnju konobar poslužio. Bez naznake u pogledu. Ikakve.)


Suze me iznenadiše, priznajem.

- Velika si, dijete moje. Majka ti ja nisam. Ni anđeo stazonoša.


(Izbor je velik, šapnuo mi onaj isti konobar uz koketan mig. Sve je tu pred tobom. I ti, i on, i ja.)


Bojala sam se dana kad ćeš pokucati.


[ BUUUUUUM ]

. . .

Odzvonilo je.


Komadići svjetlosti oči iznenadiše. Krhotine.


- Mir, mir, lutkice. Lijep je dan. I ono sunce se danas dogegalo do obzora samo da pozdravi tvoje odrastanje.


Psssssssssssssssssst...