svi smo u prvoj minuta svog života zaplakali i dali do znanja da smo tu i da krećemo dalje onako kako nam je određeno našim začećem u majčinoj utrobi i našim genetskim kodom.
svi mi imamo svoj put i naravno nikome od nas taj put nije ravan, ali moramo ići tim putem jer taj put je naš, tim putem upoznajemo druge, upoznajemo sebe i naučimo biti mi sa manama i vrlinama jer nismo savršeni jer savršen čovjek ne postoji.
svi mi smo samo ljudi koji traže svoj ispravan prolaz, a do tog prolaza ima puno krivudavih staza i rupa iz kojih sami moramo znati izaći na ispravan prolaz gdje nas čeka naša sreća, a do tog prolaza ima puno koraka i ne mi ne smijemo odustati jer određeno nam je našim začećem i genetskim kodom ono što mi jesmo i moramo podnijeti sebe da bi lakše shvatili one koje susrećemo na putu do ispravnog prolaza.