Slušam u tišini kako kišne kapi lupkaju po spuštenim roletama na mojim prozorima i nešto mi padne u moju šašavu pamet a to je ovo.
Sjetih se kako je bilo odlično druženje blogera na Bundeku koje je organizirala skupina na blogu zajedno sa RIBAFISHOM jer željeli su saznati što blogeri vole a što ne vole i tako zbližiti blogere naravno bez da se dogovara u koju skupinu i kojem će se blogeru netko prikloniti. Bilo je interesantno družiti se i s blogerima koji ne pišu više blog jer imaju drugih obaveza. Razmišljam o Siniši koji je došao na ideju izdavanja knjige s postovima blogera koji su bilo voljni da nekoliko postova u prvoj knjizi bude objavljeno, tada su bili na promociju pozvani svi koji su mogli i željeli doći a još bolje je bilo druženje kod Žnidaršića jer smijehu i zabavi nije bilo kraja.
Naravno i na tu drugu promociju blogerske knjige mogli su doći svi blogeri koji su željeli da se druže. Mnogi ne žele da se otkriju pa je bio dogovor da se predstavimo sa svojim nikovima i to nije predstavljalo nikakav teret.

Svi mi pišemo zato što volimo pisati, zato što volimo svoje nešto podijeliti sa sobom i drugima kako bi olakšali sebi a i drugima pomogli da shvate da se javno napisanim tekstom može nešto i naučiti jer sve manje imamo vremena za normalna druženja a na ovaj pisani način komuniciramo i s osobama koje su udaljene i po nekoliko stotina kilometara od nas a ipak su nam blizu kada pročitamo njihov tekst objavljen na blogu hr koji je za mene jedan i jedini usprkos podmetanjima i svađama pojedinaca koji ne podnose određen način izražaja blogera koji pišu tekst u svom editoru jer svaki tekst koji netko objavi objavljen je zato što je zanimljiv osobi koja ga piše i želi ga podijeliti s čitalačkom publikom i drugim blogerima. S toga pišite kako pišete, komentirajte ako želite i kome želite jer ima i čitaoca koji ne pišu blog ali rado svrate pročitati tekstove blogera bloga hr.

Voli vas Andrea.