Znam da je bitno nešto napisati jasno i razumljivo u što manje redaka jer će sigurno takav razumljivi tekst netko i pročitati ali da li će ga razumjeti to je već pitanje. Pojedince sam šokirala tekstom napisanim 31.10. ali koliko god bile osobe šokirane mojim priznanjem ja imam dobar razlog zašto bih voljela biti to čime sam ih šokirala baš pred sam dan kada posjećujemo posljednja počivališta nama dragih osoba.
Možda su me razumjeli, možda i nisu. Znam da svi mi imamo probleme i da ih podnosimo sami ali ja svoje više ne mogu podnijeti jer takav teret ima samo 0,5% ljudi i sigurna sam da i oni u tišini svoga doma žele isto što i ja jer razmišljajući tako lakše im je podnositi teret koji od njih ne odlazi iako su pokušali sve da bi se oslobodili tereta i bili bar mal sretni.
Znam reći ćete mi da sam srela osobu koja mi je ponovno vratila osmijeh na lice, da jesam i sretna sam što smo odlučili biti prijatelji bez obaveza jer takva osoba se teško susreće i sigurno ne bih podnijela raskid veze u nekom drugom obliku, ali postoje druge stvari koje koliko god se ja trudila ne odlaze i zato bih voljela da sam ono što sam napisala u tekstu 31.10.