Nemoj se molim te naljutiti na mene kada ćeš čitati ove retke ispisane rukopisom koji je pisan rukom koja drhti ali ja ti ovo moram napisati jer ne mogu drugačije, jer nemam snage da se sretnem s tobom iako bih htio. Nekoliko puta sam pokušao da ti se približim kada sam te vidio preko puta sebe ali nisam imao snage jer znam da sam te povrijedio a nisam trebao.
Kada si saznala za moju laž napravila si potez koji ti se u tom trenutku činio ispravnim ali tim potezom si uništila i sebe i mene ali ja sam takav kakav sam i do današnjeg dana to nikada tebi priznao nisam. Da, ja sam uništen iako misliš da sam sretan, ne nisam jer godinama mislim o tebi, godinama sanjam osmijeh i pogled anđela, čujem tvoj glas a do sada ti to nisam mogao priznati. Nisam ti nikako mogao reći da jedino s tobom znam živjeti i znam za ljubav ali jedino ovako ti mogu napisati da si mi potrebna a znam da neću dobiti odgovor jer zaslužio sam da patim da te sanjam, da čujem tvoj glas, da vidim tvoj pogled a nisam pored tebe jer nanio sam ti tugu i bol s laži svojom koju mi ti nikada oprostiti nećeš iako oboje znamo da voliš me.

samo tvoj nikada zaboravljeni.


Autor priče Andrea Bosak