Kada pišem tekstove koji se daju komentirati na sve mile načine i kada se može na pojedine teme komunicirati tada komentara ima u malom broju, a kada napišem priču koja se striktno ne dotiče mene tada se komentira jer čini mi se da i kratka priča nevezana za mene daje materijala da mi se javi i da me se savjetuje u skladu sa onim što sama osoba zaključi kada pročita tekst koji je tematike koju ja obožavam.
Imala sam nekada 16 godina i čitala sam dosta ljubavnih romana pa sam tako počela pisati priče erotskog sadržaja pod pseudonimom slušajući razgovore u kafiću ili školi i ispisala sam po nekoliko stranica romana koji sam uredno isipkala na pisaćoj mašini te poslala u jedan časopis koji je bio popularan ne nadajući se da ću dobiti dopis da nastavim pisati dalje i da samo dostavim podatke zbog isplate honorara koji se plaćao po broju kartica.
Slušajući priče drugih stvarala sam svoje tekstove, naravno da su neki dijelovi bili onakvi kakvima sam ih stvorila ja jer u toj dobi nisam znala ništa osim onoga što sam o takvim situacijama čitala ili čula iz razgovora drugih.
Sada pišem povremeno kratke priče ljubavnog sadržaja jer mi tako odgovara s obzirom da se mora paziti izražavanje na javnom servisu, a te kratke priče pojedince tjeraju da pomisle kako sam narcisoid i da pišem o sebi, e pa moram takvima napisati da pišem priče o onome što čujem kada sam negdje a to što ih sadržaj priče podsjeća na mene samo je dokaz da su iz nekog razloga povezani sa osobom o kojoj sam nekada pisala, a kako znam da jesu neka pokušaju saznati jer znam da su i to sposobni.