Sve mi se čini da vi koji me čitate volite komentirati moje tekstove u kojima navodno kukam i spominjem svoju prošlost, a s ozbiljnim temama koje napišem jednostavno ostajete bez komentara, Zar moji ozbiljni tekstovi nisu zaslužili da pročitam vaše mišljenje ili me jednostavnije rečeno više volite kritizirati kada napišem tekst vezan uz nešto što uistinu vama nije zanimljivo ali mi se javljate iako znate da je taj tekst vezan uz prošlost koju moram a ne mogu zaboraviti.
Baš je divno kada moju ozbiljnu temu komentira samo jedan ili dva blogera, a na moje kukanje jave se u komentare osobe koje misle da moje kukanje nema smisla, da sada mi je tek jasno da moram kukati kako bi vi mogli iznijeti svoje mišljenje jer jedino kada kukam tada je vaša komunikacija sa mnom bolja.
Možda niste navikli da ja znam pisati tekst i na aktualnu temu u kojoj nema kukanja pa zato ne možete komunicirati preko komentara jer ispisani tekst vam se čini ozbiljan a na ozbiljnost kod mene niste navikli.
Uskoro ću ponovno kukati pa ću u komentarima imati savjeta na pretek.