Slova ovdje nastaju laganim dodirom tipki po tipkovnici, a moji prsti biraju slova koje traži moja duša i zato pišem prošlosti koju mi je slučajno ili namjerno netko svoji porukama na mailu kojeg više nemam uključenog pisao.
Ne ne pišem radi drugih, pišem zbog sebe kako bih izbacila sve što mi ne dozvoljava da gledam život kroz šarene naočale.
Na blogu sam upoznala divne ljude preko njihovih tekstova, neke znam i osobno i sve njih koje osobno poznajem priznajem da su stvarno posebni i dragi, stvarno posebno.
Ja sam to što jesam i ostati ću, ostati ću osoba čija je duša okovima vezana za osobu iz prošlosti jer znam da je on to htio.

Podnosim kritike jer one mi daju snagu da prebrodim dan, da dočekam večer, da mi brže prođe noć jer ne mogu više budna sanjati, ne mogu više razgovarati sa sjenom prošlosti ali to je dio mene, dio moje duše koja je daleko a ipak blizu.