Znam i tko sam, znam i koliko vrijedim i koliko ne vrijedim, znam da znam, a u stvari ništa ne znam. Imam ono što imam i dovoljno mi je jer ne treba mi puno.
Pitam se samo zašto sam uvijek ja nekome nešto kriva, zar se mora lagati da bi te netko bilo tko prihvatio i da bi shvatio da si čovjek kao i drugi.
Znam sve detalje jer pamtim sve i mozak mi dobro radi ali prozivaju me ludom a da me ni ne vide i ne znaju ništa i ne trebaju znati ništa osim pogledati sebe i svoju istinu koju uljepšavaju a ona je drugačija.
Moja je istina gorka s dodatkom soli ali je istina i ja sam ja i ostati ću ja, ostati ću ono što jesam jer znam tko sam, znam da znam a ustvari ništa ne znam.