Ovaj moj kutak u kojem pišem pisma jer voljela sam nekada pisati pisma kemijskom olovkom i imam ih dosta spremljenih te pojedine prepisujem i dijelim javno, poneke napišem gledajući u slova tipkovnice jer prsti mi sami pronalaze slova.
Nitko mi od Vas starijih blogera (po godinama) ne može reći da nije nikada imao nekoga koga je volio srcem i dušom. Da, ja jesam i imam ali mi se brani da mu pišem pisma, ubiti brani mi se da pišem pisma bilo kome.
Ja sam ja. ja sam prosjak i živim od dobrih ljudi i njihove pomoći samo što gubim volju i za to jer dovoljno mi je dvadesetak kuna i kada to zaradim idem kući čitati stara požutjela pisma koja mi ispunjavaju ranjenu dušu.
Znam pogriješila sam ali nije mi žao jer možda moje greške pomognu nekoj mladoj osobi da shvati da nikada nikome ne pokazuje svoje prave osjećaje jer ako je isti kao onaj kome sam ja podarila srce i dušu tada se nikada neće riješiti boli.

Pokušati ću pisati drugačija pisma.