Mnogi od nas boluju od neke bolesti ne svojom krivnjom i kada oboliš tada ako nisi pored onih koji te stvarno vole ostaješ potpuno sam jer mnogi misle da si nesposoban te da si teret kojeg se neće riješiti.
Volim kuhati i raditi sve kućanske poslove a ponekada volim oko sebe gledati razbacane stvari, volim biti bez šminke, potpuno prirodna, volim biti rasčupana, volim gledati samu sebe ali daleko od ogledala i sama sebi govoriti "tako je moralo biti, nikome nisi potrebna".
Da imam dva divna sina i sretna sam što je Kiki pronašao svoju sreću, što se smirio, što dođe k meni i pita me "majko moja dali ti nešto treba?" a zna da sve mogu sama jer mi ništa nije teško napraviti iako se slabije krećem. Mlađi ima skrb kakvu treba imati s obzirom na njegovo stanje i idem k njemu kada nabavim prijevozno sredstvo jer do tamo nema direktne linije tada zajedno s njim pjevam pjesme Jelene Rozge jer ju voli i nije mi lako kada odlazim ali znam da je tako moralo biti.
Sve ima svoje razloge, a još uvijek sam prisebna i živim onako kako volim jer poznajem puno dobrih ljudi koji znaju da mi um radi sto na sat a ne bi trebao jer ne želim više.



za mog sina ovu njenu pjesmu najviše voli