Pišem ti pismo Boze,jer moja duša vise živjeti na ovom hladom svijetu ne može.Previse suza i previse boli,kada odem reci mojoj majki da ju njen anđeo voli,i da joj zahvaljujem na svemu sto mi je dala u životu,jer vise ne mogu gledati ovu ljudsku grozotu,prokletu hladnu realnost i ove lude ljude,koji ne shvaćaju da nisu oni koji sude.Odvedi me iz ovog pakla i od ovih ljudi,jer previse je boli između mojih grudi.Oni ne shvaćaju da jedno sto moraju je da svoje grijehe tebi kažu,al oni su ljudi pa sami sebe lažu. Oni nikada neću ovaj život shvatiti,al tek kad dođu k tebi onda ću vidjeti sto znaci grijehe platiti,al u njima je đavo,pa misle da imaju u životu sve pravo.I misle da su oni Bogovi,al varaju se na glavi im su im rogovi.Svijetom i nama vladaju,živote nam skladaju,pitam se kako se ne stide sto ljude podrapane,žedne i gladne na ulici vidi,al sve će da se i njima vrati,kada jednog dana ulica im duplo vrati,doci će i taj dan kad će ulica poludjeti,onda će vam ulica s Bogom suditi.Izdali ste Boga,ljude oko sebe,radi love,al vidjet,i cut će te kad vas Bog u sudnicu pozove.Ja ću ic cist ko moje suze,a vi prljavi.Lagali ste nas u oci,ja živim život kakav živim, realnosti se ne divim,al sebe ne krivim nego vas,tretirate nas,ko životinje, ja sam čovjek,a vi ste pohlepne i debele svinje.Bog je uz mene i moje ljude,ja ću njemu,a ne vama služit,a vi ostali to morate skužit,i boriti se za lijepu nasu i za dobre ljude,ako želite da svima dobro bude.I ako ste imalo ljudi shvatiti će te sto sam vam,rekao,jer sve ovakvo znanje sam od Boga i ulice stekao...

Kristijan