On, Živko, mali beogradski vrabac, dživdžan, kako smo ga zvali u mom detinjstvu, je doleteo iz moje mašte, jednog davnog dana sedamdeset i neke godine, dok sam se, držeći za ruku mog četvorogodišnjeg sina, vraćala sa njim, kući iz vrtića.
- Kako ti sve to znaš kad nisi ti bila u obdaništu - upitao me je moj sin?
Nikako nisam smela da priznam da sam sve saznala od vaspitačice, a zna se i zašto, da ne bi izgubio poverenje u nju. Misli su mi ubrzano radile i tako sam izmislila njega, Živka, mog budućeg pomagača u mnogim kasnijim dešavanjima.
-Rekao mi je Živko- odgovorila sam mu.
- Ko je Živko - stiglo je sledeće pitanje mog radoznalog sina?
- Živko je mali vrabac -brzo sam mu odgovorila nadajući se da će pitanja prestati, ali avaj, nisu. Stiglo je novo.
- A on, kad je on to video i kad ti je to sve ispričao - nastavljao je moj sin?
- Znaš, Živko je maleni vrabac koji veoma brzo leti. Tako može brzo da mi sve ispriča šta si radio u vrtiću, jesi li lepo ručao i spavao, jesi li se lepo igrao sa drugovima, nastavljala sam ja.
-On je tužibaba - neumoljivo je izgovorio moj sin i nije dobar drug.
- Nije lepi moj. On je veran drug, tvoj i moj. On te povremeno obidje da vidi šta radiš u vrtiću, jesi li dobro, jel ti nešto treba i onda odmah doleti i sve meni kaže da bih ja znala da li ti treba pomoć.
- Eto, kako sam znala da hoćeš da jedeš pitu za večeru? To mi je rekao Živko, nastavljala sam ja dalje, dok me je, moram priznati po malo grizla savest jer sam izmišljala, a opet, nisam htela da otkrijem da mi je vaspitačica Zorica rekla kako moj sin nije hteo da ruča, jer će on jesti pitu kod kuće, kako jo je obrazložio odbijanje ručka tog dana.
Tako je Živko, maleni vrabac, postao deo naše svakodnevnice i odrastanja mog sina. On je verovao u njegovo postojanje, povremeno se ljutivši, ako bi mi on ispričao nešto što je "tajna", a opet, znao je i da se veoma obraduje jer bi mi Živko tačno "preneo" njegove želje.
Često bi znao da kaže kako je Živko i njegov dobar drug, a po nekad bi ga i dozivao sa prozora naše sobe da dodje da mu nešto šapne.
Mnogo godina kasnije, Živko je ušao i u život mog, onda, četvorogišnjeg unuka, na isti način, zadivljujući i njega, kako to ja sve znam!!!
Njegov otac bi se slatko nasmejao kada bi čuo razmišljanja svog sina, vezana za vrapca Živka.
Moj unuk me pitao zašto Živko ima tako smešno ime?
Kako nikada nisam svome sinu objasnila poreklo Živkovog imena, morala sam pozvati opet maštu u pomoć.
Rekla sam svome unuku da je Živko dobio svoje ime jer stalno, izmedju reči koje saopštava,
izgovara Živ, Živ, kao uzrečicu.
- A kako to vrabac Živko sad i njega obilazi u vrtiću kao i njegovog tatu, zar to njemu nije teško jer je on već star i kako još uvek lako i brzo leti???
Kao i nekada, sa mojim sinom, pitanja su sustizala jedno drugo.
Jednog dana, ovog proleća u Perlezu, dok smo išli ulicom, moj unuk je poželeo da se upozna sa Živkom lično. Hteo je, kako je objasnio, da ga prepozna kad ga vidi, jer, vrapci liče jedan na drugog nano, ozbiljno mi je objasnio.
Eto ti nove zavrzlame, pomislila sam, ali, kao da neko diktira dogadjanja, iznad naših glava je baš u tom trenutku proleteo jedan, vrabac. Ja sam ga "pozvala" po imenu.
Kako "odgovora" nije bilo, kao ljutito sam ga opet pozvala, a krišom sam u uglu oka ugledala jednog malog vrapca na grani bagrema pored kojeg smo upravo prolazili.
Zatim sam naglas, kao, počela da se ljutim zašto mi se ne odaziva kada ga zovem.
Moj unuk je, dok sam ja to glasno izgovarala, ugledao malog vrapca i oduševljeno je uzviknuo: Nano evo ga Živko, nemoj da ga grdiš, kako ga nisi videla, pa stao je na granu baš iznad nas!
Onda je , kao, meni Živko "objasnio" da je u žurbi, jer se upoznao sa jednom slatkom, malom vrabicom, pa eto, nije me čuo, jer su se dogovorili da se nadju na onom drvetu na ćošku i da mu oprostim, da se ne ljutim i tako to..
Posle mog "razovora sa Živkom moj unuk me je ozbiljno upitao kako to da ja razumem Živkov jezik?
Rekla sam da će kad poraste i kad bude imao svog sina, kasnije i unuka i on razumeti govor vrapca Živka.
Na to mi je on veoma ozbiljno odgovorio; Možda nano neću razumeti Živka, jer će on da ode u nebo, zauvek, ali ću sigurno razumeti njegovog sina.
Pre neki dan, moj sin mi je ispričao da kad se čuo telefonom sa svojim sinom, ovaj ga je iznenadjeno upitao kako to on ne zna šta se desilo u vrtiću i zar Živko nije dolazio da mu to sve kaže!!!!
- Mama, smejao sam se posle razgovora shvativši koliko značajno mesto u našoj komunikaciji ima vrabac Živko i koliko je dobro što si ga nekad izmislila.
- Čak sam se nadovezao na priču o vrabici i ukljućio sam novi lik, vrapca Tasu, koji, kao juri Živkovu vrabicu, pa je Živko kao ljubomoran i eto, ne stiže da dodje da me obavesti o svemu šta se dešava u vrtiću u toku dana.
- I znaš šta me je pitao? Kako se zove Živkova devojka, mala vrabica?
Rekao sam da ću pitati tebe, kroz smeh mi je sin govorio preko telefona.
Eto novog rebusa. Naći prikladno ime za novi lik u bajki o vrapcu Živku, ime za njegovu devojku.
Pre nekoliko dana držeći jedno drugo za ruke, moji unuci i ja smo šetali ulicom ispod drvoreda lipa i u jednom trenutku moj unuk je viknuo; Živko, Živko, gledajući u vrapca na jednog nižoj grani lipe. Moja najmladja unuka je počela da doziva vrapca sa njim; Žiko, Žiko.
Na kraju im se pridružila i moja starija unuka i mali hor je stajao ispod lipe dozivajući malenog dživdžana koji je gledao, kao da zna da baš njega zovu, u njih, odozgore sa grane.
Vrabac ih je gledao još nekoliko trenutaka, a onda prhnuo i nestao u zelenoj krošnji.
-Otišao je da se druži sa svojom drugaricom, vrabicom, važno je svojim sestrama rekao moj unuk.
- Eh da nano, nikako da mi kažeš, kako se zove Živkova devojka, upitao me je moj unuk?
Kako odgovor nisam znala, napravila sam se da ga nisam čula shvativši da ću morati da veoma brzo izmislim ime za novi lik iz bajke o vrapcu Živku, bajke koja evo traje već dugi niz godina, a u koju verujte, deca i dalje veruju.
Zna li neko možda kako se zove mala, vižljasta vrabica, sa tamno smedjim perjem na svojim obrazima, koju voli vrabac Živko iz ove priče?

priču je napisala moja prijateljica iz grupe blogeri na fb, pa posjetite njezin blog koji se nalazi na linku http://odsvegaponesto-oljaka.blogspot.com/

napisala Olja Ka