znam da te uznemirujem, da trebaš svoj mir, ali oprosti mi što s tobom svakodnevno razgovaram isto kao i s našom majkom, ali ti i majka me jedini razumijete i kada sam mislima i srcem s vama ja sam mirnija. Ne, nije me sram priznati da mi je potreban prijatelj koji će me nasmijati, popiti sa mnom kavu, pričati o sebi.
Ali izgleda mi da nitko nije potreban nikome jer svi mi moramo sami znati ići krivudavim stazama života, moramo biti jaki, ali ja više to ne mogu biti, a ne mogu biti ni sama.
Znam, sada će mi mnogi reći, "imaš sinove koji trebaju tebe", ali treba mi nekoliko dana nove sredine da bih imala snage dalje ići krivudavim stazama života jer život je bajka, a ja sam se jedino pored tebe i majke znala i mogla radovati životu.

tvoja seka