Air Max Mile Kitic u epizodi :TURBULENCIJA

Zima.Ugrijalo nesto u frizideru dusevnog krvotoka.bilo je to oko pola sedam satikad sam prestao koristiti velika slova i gramatiku,spavao je djed u susednoj sobi bez babe,a ja...EPP.cudno sam nesto sanjao sinoc,kad odjednom zvrrrrrr...valjda zvoni sat,parket skripi od ustajalih lubenica...neko zvoni,kud bas sada kad...dorucak,ustipci,jaja nema u frizideru vise,ukljuci se radio kad tamo...avioni nikada nisu pjevali osim u jednom slucaju sto mi se onomad desio.trebao ja da odradim neku tezgu sa Miletom Kiticem u Mesnopotamiji Leder.Nemamo avtic,sta cemo,kao cemo i odlucimo da odemo avionom privatnog avio prevoznika TurbulentAir oko pola cetiri posle ponoci.Kupi Mile karte,ja nisam imao sitnog kamenja i ukrcamo se mi na brod.Zavezemo pojaseve,stigla je vec i konobarica Smilja,donese jastuke,hladno pivo,konjak i hidraulicne cevape.Stavim ja one slucalice od onog vokmena iz prosle price na usi i okrenem se prema drugom prozoru i gledam u morske talase.A oni nadosli sunce ti kalajsano.Bas su bili velikacki,ko soliter u kom je zivela moja tetka Limunada.EPP.Zaspim ti ja u nekom bestelesnom trenutku,uspava me hor kolibri i njihova numera ZAKUCAJ DUNAV ZA PESAK,kada me u nekom trenutku nesto instiktivno trznu preko lijevog uha i strecnu posred vjestackog srca.'bem ti sve,sta bi?-pitam se ja.Da nije vrisak Mara sa lolama zauzela avion?Samo mi to prodje kroz glavu....cek da zapalim cigaru,pa cu nastaviti..mmmm...prija taman cigara uz kafu,nego da mi nastavimo pricu..pomislim gotovi smo.Sada nam nema spasa,propade tezga,ohladise se cevapi,izlapi konjak.Pivo sam odmah popio.Milion vojisnih stvari mi se vrzmalo po glavi.Prodje zivot,slicice,crtani filmovi,dugometrazne emisije obrazovnog karaktera,televizor.Boze,da li cu ikada upoznati Argetu i isterati djavola iz nje?Sve mi se nekako pomutilo,blago smiksalo u glavi.Jbg,sta da se radi.Otvorim ti aj oci,skinem slusalice i ima sta i da vidim.U dnu broda,odmah onde do poljskog wc stoje i zustro se raspravljaju Mile i neka zena.Sta li je,ko li je?-pitam se ja.EPP.Pogledam okolo ostali putnici kolo vode ispred pilotske kabine,jedni uzicko drugi meksicko.Neki crnci hipa hopaju pored separea,na sanku stoji djelimicno pijan cika sa zelenim sesirom i crnom trakom.JEPP.AJA SU NAJBOLJA AKO IH OSTAVITE DA MALO ODSTOJE U KOKOSINJCU PRIJE UPOTREBE.Ustanem ti ja i lagano,tiho tise na rosulama krenem prema Miletu i toj nepoznatoj zeni.Bila je okrenuta ledjima,ali se na njoj vidjelo da je solidno silikonski obucena.Na nogama je imala lakosta cizme sa petu od 10-tak cm po kilometru,najlon carape marke 1.Maj pored Pirota.Nosila je malo prostoprosirenu haljinu koja se spusatala sve do plafona aviona.Neka sarena metafora bluza i na glavi nije imala nista osim kose i par velikih pozajmljenih mindjusa...jos jednu cigaru pa cu nastaviti....i malo ej bila procelava oko usiju.Zaletim se ja na rosulama 56 na sat i naglo udarim u njih.Nju pokosim odmah i izpadne ona kroz prozor,Mileta zakucam za kolica za hranu i poderem neku sliku koja je visila pored kamina,odmah onde pored stola sa sivacom masinom za kojom je sjedila zla princeza iz bajke na engleskom jeziku u osnovnoj skoli.Ispade ta zena,gledam ja za njom jer sam se odmah nagnuo kroz prozor da joj viknem da je zaboravila papuce,moze da nazebe.Nista ona,leti pa leti.AJ,rekoh ja sebi u bradu,cao,pozdravi moje kada sletis i zali cvjece davitelju.Dok sam ja bio nagnut,nesto me naglo povuce nazad.EPP.VREME CE BITI PRETEZNO.To ej bio Mile,izvukao se iz kolica za hranu.Sav je on bio musav i ..EPP...umazan od nekih lignji,kajmaka,sira i specijalnih umaka iz Crnjelova donjeg.Bjesan je ko ris i pocne da galami na mene.Sta si to uradio,jebem li ti hit nad hitovima!Konju jedan zasarafljeni,majnmune,budalo nuklearna.Ti si lud,te vaki si te nisi naki,te vojisno te tojisno.Sjeba se ja ,vidi Mileta jes lud pravo taman.Reko sta bi jarane,sta si lud?Zar...ama nema vise vremana za EPP,ajde gotovo...ti nisam pomogao da te ona zena ne ubije od batina?Ma sta si mi pomogao,jebem li ti usnu harmoniku bez herpesa.To je moja zena Marta.Raspravlajli smo se oko toga da li bjesovi sjevaju ili pjevaju kada je vani turbulentno stanje kada lete avioni.A ti si je izbacio iz broda.Upss,izvini Mile.Nisam znao,tako mi svih sumskih radikalnih narodnjaka,nisam.Samo me mrko smrknuto odmereno ljutito pogleda,uze padobran i iskoci za Martom.Cuo sam ga kako se vazduhom prolamao negov glas:MARTA,MARTAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA...VRATI SE,SVE TI JE OPROSTENO!MARTAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!The kraj.



ZENA i pasulj

Jednog lepog dana probudi se covjeculjak i sjede na stolicu da se odmori.U tom zanosnom odmoru on pogleda kroz prozor i u daljini ugleda tresnjino drvo na kome je rastao pasulj.Skonta da je fin dan i mogao bi da proseta do drveta i ubere malo pasulja.Podje ti on tamo,ruke u dzepove,suta kamencice usput i zvizduce laganu pjesmicu.Dodje do drveta covjeculjak,gleda kako je dobro rodio pasulj.Ubere kilo pasulja,vrati se u kucu,nalozi smederevac,stavi lonac,naspe litar vode,istrese pasulj i iznenada zastane zamisljeno.Razmislja on,pa cekaj malo covjeculjak,a tko ce ti skuvati pasulj a znas da ni jos kuvanje nije izmisljeno.Tada on skine jaknu, otkopca dugmad sa kosulje,skide kosulju,baci je u cosak sobe.Brzo otkine sebi rebro,od jedne polovine napravi zenu a drugu polovinu stavi u lonac sa pasuljom.

ovo je napisao moj prijatelj
Lazni Pekmez