Otrova, otrova mi dajte jer ne mogu zaboraviti njegovo ime, njegov pogled, dodire i miris (crni azzaro), ne mogu zaboraviti provedene dane i noći, a ne mogu oprostiti ni sebi što sam ga olako prepustila drugoj i moj život ide godinama u krivom smjeru, s njim razgovaram u snovima i samo sam tada sretna jer se predajem njemu i samo je moj.
U posljednjih nekoliko dana imam u glavi dosta razvrstavanje i glava mi je puna zujanja kao da sam u košnici punoj ljutih pčela koje ne mogu izaći van jer je njihova košnica stavljena u zatvoreni prostor. Uz to ludim od otekline i čekam samo da mi se sin smiluje i ode po tablete jer bol je postala nesnosna.
Otrova, otrova mi treba jer u mojim mislima je ON nekoliko minuta, pa nije, pa je, a oteklina zuba toliko boli da bih lupila glavom u zid.
Trebam ga, trebam njegovu blizinu jer jedino mi to može pomoći da sredim svoje misli, da zaboravim ovu nesnosnu bol.


vaša ja


rubrika krajnje ludilo