Znam da sam čudna, da sam naporna, da umaram sve oko sebe sa svojom prošlošću, da sama moram pronaći izlaz, da moram prestati sanjati njegove oči, lice, slušati njegov glas u svojoj glavi, ali koliko god se trudim on je sve bliže, a ipak daleko.
Da, udala sam se iz inata njemu, ali samo sam sebi stvorila muku, trpila sam batine godinu za godinom i razmišljala plačući kako sam sama sebi kriva jer se nisam znala boriti za nekoga koga mi je nebo podarilo sasvim slučajno.
Koliko ću još morati čekati da ponovno budem sretna kao nekada?

Andrea