** Zbog nas sto smo najlepse hteli, hocu uz mene da danas krenes, ma bili svetovi crni ili beli, ma bili putevi hladni ili vreli, nemoj da zalis ako svenes... Hocu da drzis moju ruku, da se ne bojis vetra ili mraka, uspavan i kad kise tuku, jednako krhak jednako jak.... Hocu da se uz mene svijes , korake moje da uhvatis, pa sa mnom bol i smeh da pijes, i da ne zelis da se vratis ...Da sa mnom ispod neba crnog pronadjes komadic hleba belog, pronadjes komadic sunca vrelog, pronadjes komadic zivota zrelog... Ili crknes ako crci se treba, zbog svega sto smo najlepse hteli.....

Andjele moj,
jutrom se budim
s tobom u mislima...
pogledom uzalud trazim,
cekam,nadam se da cu te
opet sresti na zlatnom
mostu iznad tuge,da ti kazem
da u tebi,Andjele moj,
vidim svoj pocetak i svoj kraj!
Mislim na tvoje oci
sto mi dah daju da ziveti mogu!
I pitam se da li ono
sto je dvoje postane jedno,
prvim pogledom,
konacnom ljubavlju...
il je varka
sto dusa mi sluti,
varljiva opsena,
laz i prevara..?!
Mili moj,ja znam
da moj nikad neces biti...
ipak,ti i ja smo i dalje jedno,
na neki nas uzviseni nacin,
gde pogledi govore
mnogo vise od reci!
U meni te ima,to je istina,
sto poput otrova trujes mi dusu,
i svojim lepim osmehom
dajes mi nadu da bolje
sutra za nas postoji u
nekom novom svetu nadanja
Zapamti samo jedno,molim te :
I kad nam vreme iscuri izmedju prstiju,
kad zauvek budes sa drugom,
ja sa drugim...
Volecu te dok sneg veje,
mraz steze,a vatra u kaminu gori...
volecu te dok trava raste,
cvece cveta,potok zubori...
volecu te dok me zivot muci,
covecanstvo jeca,i srce boli...
volecu te i kada umrem...
mili moj,volecu te i tada,
jer materija zivi,ljubav postoji,
ne umire,sjedinjuje se...
znas,volecu te tad najvise...


Andjele moj...e