z.l.e.v.A.n.k.a.

Ljudi dragi.. pa ova naša deca su biseri samo takvi.
Znate kak je jedan dražestan momak preveo "plant vegetables"? Ja ću vam reći, bez brige. Prijevod je bio ovaj: "planet vegeterjanaca". Taj plent veđtblz je bil pravi izvor radosti i maštovitih prijevoda poput: brisati ploču ili letjeti avionom. Dobro, nek, nek. Saznat će jednom kaj to znači. Ja im bum prva rekla. Odma prvi sad.
Prijevod "free climbing" bi po nekome bio "vruće kampiranje", a "sleigh ride" je "vožnja trabajem". O, divne li šarolikosti. Mašta radi, nema kaj. A ja nek ispravljam.
Kakve gluposti su zmišljavali u Present Continuousu, isusek.. nema veze kaj tri tisuće put ponovim/o od čega se tvori i kak se upotrebljava i oni sto put napišu rečenice, neeee, obavezno se pomoćni glagol biti ostavi doma. Dobila sam mlade nekolko put, sad ne znam kaj bum z njima. I sijede sam dobila, da da. Sad sam starija i mudrija.. ubacit ću im neki petominutni test, nek se preznojavaju. Imaju tri glagolska vremena, iss kak je to teško zapamtiti.. oh, lord koja muka.. Nemrem vjerovati kak su ../lijeni da si nemru zapamtiti jednostavne am-are-is prije glagola!
Mirna sam, smirena.
Issss a o komparaciji pridjeva da ne pričam!
interesting - the interestinger - the more interestingerest
ili
good - goodier - the most goodest
aaaaaaaaaaaaaaaaaaaa meni lasi rastu..
bad - baddier - the baddierest nešto lala sve zmešaju i sve ubace, pa nek si ja biram..
Jedva čekam zadaćnicu, pa da vidim te biserne bisere.

E, da, bijah u Mariboru.. blizu granice sam skužila da mi je putovnica istekla. Kad? Oh, nedavno.. početkom 2006. godine. Ali nema veze, osobna čini čuda. Za Graz si moram novu napraviti. Sad slijedi i slikanje, autogrami.. jedva čekam. Sigurno mi bu slika u izlogu, jedan dan bu na radiju obavijest kad dijelim autograme i slike u centru, možda i griz zlevanke, okus po želji, namažete si naknadno, ja sam fleksibilna i prilagodljiva svakoj podlozi. Oh, divnog li života. Moje selo malo je prekokrasno. Ja sam veća zvijezna od Sandre Dabo (ako je to ikako moguće)! Ako mi ne vjerujete, onda ste.. niste u pravu.
Mislim da se previše družim s djecom, počela sam pisati tinejdžerskim stilom, bljak, fuj, to bekino, pozzzzz, puuuussssaaaaa, komentirajte me puuuuno, pliiiiizzzzzz, laksativi uniđite i iznjedrite se iz mene. Odvedite ovog đavla iz mojeg debelog. To, tooo!
Inače, kurtizana Mica je još uvijek živa, drži se. U podrumu je konstantno, samo jede, spava i obavlja nuždu. Kakva starost. Ne nosi pelene još, iako je preko 20 godina stara. Ima zube ali joj je nekak dlaka malo čudna. Danas je čak došla gore i jela! To je uspjeh. Svi se ponosimo njome. Dičimo se.

Šećer za kraj:
dobila sam poštom za rođendan jedan krasan poklončić iz Đurđevca! Hvala sretnom pošiljatelju koji je osvojio glavnu nagradu! Više o tome u mailu. Kak slatko i divno, baš kjut. Onaj mali kranjec vnutra je baš zakon i red i law. heh..

Idem pisati rečenice za diktat sad, treba to osmisliti da jadnoj dječici ne bude teško, hehe, kak serem, bit će teško, nek se preznojavaju!
Ma neeee, bit će piss of cake. Znate mene, dobra ko kruh, sama dragost izbija iz mojih pora i debelog. Crijeva that is. Pisala sam o njemu ranije.. prijašnjih godina.
Kak je to glupa riječ, prijašnjih. Ko je to zmislil samo?

Laku noć, pospanci.

Eto, došla je epidemija i do mene. Draga moja djeva bajna mene se sjetila i tako ja sjećena dobih ovo. Nešto. Što se šalje pookolo naokolo okolo.
Zadatak mi je ovih pet riječi iz naslova ubaciti u smislenu cjelinu teksta. Ne znam treba li tekst biti dugačak ili kratak, no bit će nekakav. Kakav bude, bit će. So they say. Ne znam ni trebam li ih po redu upotrebljavati ili.. Ne znam smijem li ih upotrijebiti samo jednom ili.. Oh, toliko nepoznanica, toliko pitanja, kako li ću ja to samo..

Pjev ptičurina me probudio iz nevinog sna o cockovima (iliti pijetlovima). Još sam nekoliko minuta ležala jerbo mi je došlo milo. Nakon tog milog stanja skočila sam na noge lagane i tek me tada omamio miris pazuha. Oh, moj blože. Koji je to miris bio. Čisti koncentrat ljubičica! "Kad bih to barem mogla bočicirati", pomislih. Pogledala sam se u ogledalo. Ne vide to mnogi što ja vidim. Ne vidi to nitko, čak! Samo ja. Bila sam naga kao što su inače nage osobe nakon što im dođe milo. Prizor za poslikati. Umjesto toga, otišla sam na tavan da si odrežem komad šunke koji se sušio na laganom povjetarcu. MMmmmMMmmm koji okus, koja aroma.. Tako sam još malo naga uživala u šunki, domaćoj, crvenoj, zdravoj i gledala susjeda Želyka kako prčka po autu. Zauzela sam nevinu prozorsku pozu i viknula mu preko ulice "Ojla sused, kaj vam se opet karburator strgal?" "O, dobro jutro suseda, vidim opet ste gladni.. to je lijepo. Lijepo je vidjeti nekog tako nagog kako sočno jede finu šunku. Vi znate prepoznati kvalitetu." "Da, sused, znam. Nego, kaj vam se opet karburator strgal?" "Ma kaj bi, to ja tak samo malo prčkam po vozilu i čekam da se vi probudite i odrežete komad šunke.. znate, i ja sam ogladnil od tog prizora." "Joj, sused, pa kaj ne velite, dojdite k meni, ima šunke dosta." Nisam se ni okrenula već sam začula korake po stepenicama. "Dobar dan suseda, di je ta vaša šunka?", izjavi susjed i nasta prekid programa, cenzura, je li. Nakon cenzure vidimo sljedeću sliku. Dimi se šunka. Najbolja je dimljena. Ispod pazuha kapljice znoja miješaju se s muževnim dlakama. Ne mojim, susjedovim. Naporno je bilo. U tom trenu zamjećujem krmelja/krmelju/krmežlj/vezu u krajičku susjedovog oka te ga preciznom preciznošću pepeljarom pogodim u nj ne bih li mu ga izbila iz glave. Uspješan shot. Susjed se zahvalio na šunki šunci šunakci i otišao do svojeg vozila s izvađenim karburatorom.
Dobro jutro, pjevaju ptičice. Šunka mi je u mislima. Dimljena. Sočna. Odlazim na tavan po još jedan sočan zalogaj. "Ojla, sused.."

Širim epidemiju: stipica, bijesni, branko, dečko, geri

Tema/e: gliste, šlafrček (pokvareno smrdljivo jaje), čmar, kombajn, morž

Zaboravite popiti lijek protiv epidemije.

Jooooj, pa kaj je danas?? Moj? Moj.. ovaj, onaj, moj rođendan!?
Kak ste znali? Po slikama? Ma, to sam ja tak malo.. samo.. malo natuknula.. ali nisam mislila da budete skužili da mi je danas rođendan.. oh..
Ma znala sam da niste zaboravili, ali gle čuda, nisam ni ja! Kobili se nado!
I tak.
Feel free da mi poželite najljepše želje, pošaljete najbolje poklone.. na mailu možete dobiti moju kućnu adresu (za one malo veće poklone koji se ne dostavljaju u sandučiće).
Broj mobitela sam vam već odavno napisala, pa očekujem i pokoju (koja stupido riječ) sms poruku.

Život je lijep.
Mogu to slobodno reći. Nedavno (da, tek nedavno) sam okončala jednu bolnu višegodišnju bol, iščupah je iz srca i sad mi se srčeko oporavlja. Nisam to mogla kontrolirati ali sretna sam da je ta epizoda završila. Već sam počela misliti da se nalazim u Santa Barbari i da mi bu Cruz iskočil iza nekog ćoška i uperil svoj gun u moje divno lišce. U grud ili guz. Bila bi šteta. Takve prirodne ljepote dirati takvim hladnim oružjem.
Oh.
Ili CeCe muha. On je imo žena ko neki šeik nešto, samo ih je mijenjal. Ali Gina je bez premca najjaćija. I njezin Keith.
No, dosta o Santi.
Sad pričamo o meni.

Još nisam zamijenila kuk, još ne koristim štake, nemam sklerozu i.. ovaj.. kaj sam ono htela napisati.. skleroza.. hm.. ma, nekaj još, bum se sjetila pa vam za sljedeći rođendan napišem.
Kaj ste mi poslali za ovaj sveti dan javit ću vam sljedeći put. Nemojte se osramotiti.
BTW, sjećam se da su se neke dobre duše ponudile da mi pošalju nekakve nešto haljinu i štikle i balerinke.. Nemojte misliti da sam zaboravila, a-a, nisam. Skleroza me još nije napala! Kao što napisah nekoliko redaka ranije.

Eto, ja vas sad ostavljam da malo razmislite o svemu. Da shvatite neke stvari. Da se sjetite poslati mail i zatražiti moju adresu. Nemojte zaboraviti jer ću vas ganjati i loviti kao živinu neku, a kad vas ulovim.. ehej veselja!

(I da, zanimaju me vaša iskustva s Mariborom i Grazom kaj se tiče obleke. Gdi je jeftinije, gdi ima većeg izbora? Ili je podjednako? Nemojte da vam ovo o obleki bude jedina stvar koju bute skomentirali, samo da se zna.)

Ljudi, ljudi, pa mislim, ovo je divno i krasno! Znate ono moje baksuzno stanje i stuff? E, pa.. mislim da je ošlo! Mislim da se otkelilo od mene! Nema ga više!
Kak to znam?

Znate da sam za vikend išla u Zadar na Profilovo druženje učitelja engleskoga jezika (bilo nas je 350-400 iz cijele HR).. eh.. bilo je genijalno! A hrane ko u priči. Za doručak svidiš stol, budući da Šveđani došli nisu, ja sam ko pčelica išla od cvijeta do cvijeta, od hrane do hrane, od stanice do stanice. Nema kaj nisam isprobala. Išla sam po repeteterepete ne znam kolko put. Mene to ne jebe, to znate i sami. Malo jaja (nikud bez jaja), malo hrenoFki (wieners), malo kobasica, malo salame, malo namaza, malo bijele kave, malo jogurta, malo namaza, još malo namaza, malo jaja, malo kobasica, malo meda na kruhu, na drugom kruhu kvazi lino-lada, malo kompota, malo joooooooj.. sitost od doručka me držala do poslijepodne, no to me nije spriječilo da za ručak pojedem sve kaj su mi dali. A bokče malo gladno, mislite, ali ja sam ko bez dna. Samo kaj iz dna ide sva ta prerađena hrana i ne vraća se više. I zato moram stalno jesti. Ko i vi, uostalom. Sizifov posao. Al nisam se zdebljala. Kao što rekoh, prerađeno vraćam, no ne upotrebljavam. Perem ruke nakon.
Imali su nekakve čudne salvete, baš se čudno bilo brisati njima.. Nekakve neglatke. Nebrisljive.
Ali najglavniji dio je bilo izvlačenje nagrada! Prvo su podijelili petnaestak knjiga.. pa cd playere.. pa dvd playere (ima hrvatska riječ za to? svirači neki nešto nekaj?) pa neke male linije nešto lala i glavna nagrada vikend za dvoje u tom hotelu. A kad tamo, Alica pročita "zlevAnka!"
Oh!
Ja ushićeno ustala sa svojeg stolca/stolice, naklon sim, naklon tam, mašem razdraganoj publici, suze radosnice brišem bijelom maramicom, divan prizor, emotivan i dirljiv, oh, sva ozarena i nasmiješena plovim na krilima osvajačkog pohoda.. na putu do voditelja prolaze mi razne slike kroz maštoviti um.. sve nešto šareno i prepuno svega..
Ne, nisam mislila o sexu, pervs.
Onaj komad iz Profila mi udjeljuje double kiss za osvojenu prvu nagradu, a ja ga ni ne primjećujem.. samo vidim kuvertu.. u rukama voditeljevim rukama vidim ja kuvertu vidim ja.. pita on mene:
-Jeste sigurni da ste vi učiteljica? (misleći na moj divan mladenački izgled tinejdžerke, a svi znamo da ću u utorak napuniti koliko-toliko godina)
-Ne, ja sam tu umjesto svoje mame.
-A vi ste krenuli u školu s 2 godine? I preskakali ste razrede?
-Ne, s dvije i pol. Redovito sam preskakala razrede. Jel mogu samo zahvaliti roditeljima, mami, tati, dedi, baki, djevojkama koje su bile sa mnom u sobi, svima koji su za mene glasovali..
-Da, naravno.
-Zahvaljujem roditeljima, mami, tati, dedi, baki, djevojkama koje su bile sa mnom u sobi, svima koji su za mene glasovali.. Samo, ovaj, drugi put bi bilo lijepo da dobijem obnovljenu sobu (bio je novi i stari dio soba, naravno, ja dobila.. pogađate.. stari dio - još je na snazi bilo baksuzno stanje) s karticom (vrata se otvaraju uz pomoć neke kartice, svjetlo je upaljeno uz pomoć te kartice..) i po mogućnosti da ima struje cijelo vrijeme.
-Hm, da, potrudit ćemo se.
(budući da je voditelj svojim nepogrešivim osjetilom osjećanja očitog osjetio da sam rođena kao elokventna missica zaključio je:)
-zlevo, što biste vi napravili da bude mir u svijetu, kako biste promijenili tešku situaciju gladi u svijetu..?
(a moj vrli odgovor u stilu Fani Čapalije:)
-It's ok.
na što je rulja/publika/masa poludjela, učiteljice su počele bacati grudnjake, vrištati, čupati si kosu, pljeskati.. ljudi moji, to ste trebali vidjeti, delirij, euforija. Nitko ih više smiriti mogao nije. Tada su domaćini podijelili domaću rakiju i tek su se tad smirile malo. Ali vidjelo se kako su uznemirene i oduševljene divnim/savršenim jednoglasnim odabirom/izabirom osobe koja je primila prvu nagradu - mene. Ah, što da vam kažem, to smo svi znali, zar ne? Zar da.
Kasnije sam davala autograme, potpisivala grudi, bedra, mošnje, čela, saxofone, bisernice.. Dala sam govor za mir u svijetu, slikala se sa svojom kuvertom, novinari su bljeskali ko na Oscaru, samo kaj meni nije bradavica virila (kao nekim poznatim ličnostima, to je valjda IN, a znate da ja ne slijedim modu, moda slijedi mene, to je za mene OUT) nit sam bila pijana, nit na dijeti. Oh, samo sam o svidiš stolu maštala.. doručak, doručak.. eh da mi je takav svaki dan.. Izgledala bih kao Roseanne.

Uglavnom.. ja sam dobila samo bijelu kuvertu, a svi ostali poklone umotane u papir s cvjetićima. Nekako ću to preživjeti. Valjda. Povest ću svojeg Žellymira. Se sjećate njega? To mu je umjetničko ime. Ko je zaboravio, nek pročačka zlevine kućne čarolije. Ima i njegova slika. Divan je. Ko rosni pupoljak. Ko magnolija u rujnu. Prekokrasan.

BTW, orgulje su zakon. Sviraju ko prave. Ali tam puše ko namjerno. A nije, znam.

pusa svima kolko vas ima, a ima vas, znam, samo se skrivate