z.l.e.v.A.n.k.a.

Mislim da me neko drogira dok ja ne gledam.
Ili dok gledam ali ne vidim.
Ili dok ne gledam i ne vidim.
Ne znam ko ali neko sigurno.
Evo baš sam neki dan bijesnom rekla kak mislim da me neko drogira.
Ne znam ko.
Oni.
Taj dan kad sam mu to priopćila, to nevjerojatno otkriće i zaključak, bila sam sretna i nabrijana, obrijana, mirisna, živa i razdragana, raspjevana, hopsajuća i energična ko da su me nakljukali s osamnaest litara redbulla.
Tko?
Oni.
Danas sam ko otkucaji srca mrtvog morskog krastavca.
Možda zbog moody vremena?
Uglavnom, opet ću ja o snovima danas..

Ovu noć sam sanjala da sam imala neki pipac na obrazu iz kojeg je nešto ispalo i nakon toga su mi se na glavi pojavili ljigavi puževi bez kućice. I meni i mojoj susjedi. Ona je isto imala pipac.
To je garant nuspojava Pirata s Kariba.. ona ljigava hobotnica, nešto na K.. i ona posada Dejvija Jonesa..
I neki klinac mi je po sobi rastepel brdo mravaca s krilima! Po mojoj novoj sobi, po novom tepisonu, majčicu mu njegovu!


Jučer sam bila s ovim mojim učitelji(ca)ma s posla u kinu. Gledali smo Pirate.. jebate, Džoni.. mijau.
Preporučam/ujem ga jerbo je smiješan i ja sam se smijala.. što zbog funny filma što zbog činjenice da su neki dječaci momci sjeli na naša mjesta, a kino dupkom puno skroz dupkom je puno bilo kino i sjedala i redovi sve dupkom popunjeno dupkom i tako smo ih digli. Te momke. V. im je rekla kaj ih ide. A film je već počeo.. Oni se dižu.. Mrak u kinu.. Drugi faking red.. (još uvijek me vrat boli, bat nevermajnd).. svi gledaju njih/nas, a ne film.. haha.. mrak. Mrak film. Koji bed.. jebote.. Mene niko još nije digel s mjesta.. nije zato što sam toliko teška, naravno.. I oni se digli.. nama trebalo 6 sjedala.. Neka, treba momčad znati da se s učiteljima ne zajebava. Kasnije smo svima u kinu ššššškali jer su pričali. I vikali smo Tišina tamo dolje u zadnjem redu. Ne, to serem, nismo. Dobro ja jesam jer su V. i S. stalno brbljali.. Opće nisu film gledali.. oni o depilaciji i bloktepitačemusvene.. Osjećala sam se ko učiteljica. Baš sam si bila super.. ko teta.. dosta priče vas dvoje.. dobit ćete neopravdani.. još jedna riječ i zovem roditelje..
U biti, ja sam sebi super. Sasvim sam si dovoljna. Ja se znam i sama igrati. Sa sobom. U sobi. I u kinu i tak, svagdje.

E, da.. i tak.. hodamo mi posle kina po gradu, tražimo nekaj za jesti (nekaj kaj je otprto, a da prodaje neku hranu, nismo tražili jelo po cesti, da ne bi bilo.. jelte) i ja pričam, pričam, kad-li mi u zanosu pričanja, nakon što sam otvorila usta i udahnula, uleti neki neidentificiral leteći objekt u usta, a potom i u grlo.
Grkljan?
Nešto. Iza grla ono.

Znate kaj, ja volim one smrdljive kokice sa sirom kaj se speču u mikrovalnoj ali mi posle kuhinja tolko smrdi da je smrad na granici razmišljanja jel od toga ili je nekaj crklo ispod sudopera.
Nebitno, skrećem s teme.
Nastavimo.

Da se vratim na grlo i NLO.

I ušlo nešto, osjetila ja.. kašljem.. ne ide van.. pijem vodu.. ne ide.. osjećam kako zuji, kako maše krilima.. zamišljam veliku, zelenu, debelu, sočnu, zrelu muhu punu jajašaca kako mlatari svojim malenim, dlakavim nožicama i krilima kojima je minutu prije proučavala nečiji topli, mekani, ljepljivi, žuti, smrdljivi drek.. Govno nečije posuto točkicama od maka i bukeom kuhanih jaja i kestena s prirodnom aromom ustajalog, pljesnivog sira..

Osjećam kako se probija kroz glasnice.. osjećam kako me gleda.. osjećam je u sebi.. jedem čizbrgr koji sam otuđila V.. lamatanje krilima ne gasne, život joj se ne gasi, ona je toliko živa i zdrava da ju ne može ubiti niti solna kiselina koju nisam popila.. čujem zzzzzz bzzzzzz.. paničarim mirno sta.. stojeći.. stajajući? stajaći?.. kašljem.. gutam.. (ja gutam, nek se zna) ali zzzzzz ne jenjava.. ulazimo u kafić i toplom bijelom čokoladom joj sljepljujem krila uz dlakama obraslo debelo, nabreklo, trudno tjelešce, TE se muhetina više ne čuje. Topla bijela tekućina joj se slijeva niz grlo (tj. meni) i ulazi u mekani trbuh (njen, muhin) u kojem je smješteno 187 bijelih jajašaca, zrelih za izlazak iz pičke materine.
Ili iz čega već izlaze muhama.
No, to nije sve!!
Ona mi je, najvjerojatnije, prouzročila one snove.. one mušice, mravce, puževe i ostalu živinčad u snovima..
Jebačujojmajku kad ju ulovim.
A ulovičuju kad izađe.
A izaći će.
Jer, fejsit, sve izađe, kad tad.

Ne obazirite se na prostačenja, rekla sam vam da imam osjećaj da me neko drogira.
Učestalo.
Sigurno mali zeleni.
Dlakavi.
Možda sam sad oplođena.
Možda misle da sam muha.
Zelena.. dlakava.. sočna..
Možda nosim jajašca.
Ili govno..

Bit će da je ipak samo govno u meni.

Gada ran, ta-ta..

Opet sam imala bolesne snove, fakin sheet.
Se sjećate onog sna s mačkom naziva Kaj je za ručak? Pomalo sick. Pomalo??
Ovo nije bil bolestan san na taj način bolestan, nego na drugi način bolestan.. malo bolesnije bolestan..


Prije nekolko dana sam bila kod bake i došel je neki čoek, ono x>40 godina žive vage, mislim da ima, nemam baš neku iznimnu sposobnost procjene godina..
E, taj čoek je boje neke blago smeđe, drečna neka boja, žuta, kuruzna, nešto.. ne znam. Takvu ima kosu i brkove i obrve i dlake na rukama i nogama.. Fuflja, mumlja, frflja, nemre reći neka slova.. ali ne na onaj sexy način nego na onaj nerdovski smušen zbunjolski način.. on je još uvijek dečko. Stari dečko, bi se reklo. Živi s mamom. Svojom mamom. Ne znam jel u njegovom životu bilo ekšual seksa, ali nije ni bitno jer nas to ne zanima.
Bio je taj čoek, dakle, kod moje bake, to je kao poznanik otca mojeg tate mojeg oca, i tako pričao je on.. odgovarao na pitanja i pričao.. pa još malo odgovarao na to isto pitanje.. pa je prošlo desetak minuta, a on je još uvijek okretao to pitanje i smišljao što još da kaže.. i još malo poslije toga.. o tome.. pa još kojih pet do deset minuta..
Za vrijeme monologa moj tata je bil negdi vani nekaj je delal.. a baka i ja smo bile unutra s čoekom.. koji je pričal, još uvijek.. o tom pitanju, tj. odgovaral na to pitanje.. jedno.. isto..
Dok se moj japa vrnul nutra pital ga je neko drugo pitanje, a čoek se sav ozario i počeo odgovarati na to drugo pitanje.. ošo moj japa van.. obavio poslove.. čoek pričao o tom drugom pitanju.. odgovarao.. pa još malo.. i još..
Uglavnom, ja sam sjedila s druge strane stola i slušala.. nisam prozborila ni riječ(i).. niti zuc. Samo sam slušala i razmišljala kaj on u životu radi, kog vraga još s mamicom živi, zamišljala kak izgleda dok trči (najjače mi je zamišljati o ljudima kak trče, čoek sigurno ko pičkica trči), kak izgleda dok se zacrveni, kak izgleda dok osvaja neku ženku, koji su to potezi, pogledi, maniri.. funny mi je dok si zamišljam, navek nekaj novo vidim.. i tak.. ali nisam ja inače čudna, to ono, nisam, je li.. ja ne.

Samo časak, dobih sms..
I. :)

Idemo dalje..
Da zaključim priču o kuruznom čoeku - dosadan je do bubrega i natrag, oko glave do anusa i opet još dvaput oko mokraćnog mjehura. Toliko je dosadan da mi je u trenutku ponestalo mašte za zamišljanje i samo sam tupo gledala u njega.. prazno.. bez ikakve slike u mozgu.. nisam ga ni čula ni vidla više.. samo sam zurila.. skoro sam dobila tik..

No, što zapravo htjedoh napisati.. o snu.. imala sam noćnu moru i osjećam se tak odvratno sad, tak uznemireno, nekak fuj fuj.
Sanjala sam čoeka.. da mi se javil na Iskrici.. i da smo se našli.. i da se skinul.. i da je imal maloga obrijanoga pimpeka nekakvoga s brčićima a la Hitler (brčići nisu bili na licu).. i da je imal neku remen-spravu oko pojasa i oko jaja, neka koža ne znam, fuj, i kopča, ko remen.. s/m bi se reklo.. i bil je dosadan.. ko proljev dosadan.. bil je ko neki pjetlić, skakutal, gol, kuruzni, dlakav, onaočalen.. zatvorila sam se u neku sobu, a on je otvaral vrata.. ljigav i gol.. s brčićima iznad tog nekog kožnog jajodržača.. jooooooj odma mi je slabo dok se setim..
Mrzim takve glupe noćne more, onda sam nekak uznemirena cijeli dan dva tri.. garant tu sliku nebum zaboravila do 79. godine.. fakin sheet.. više ne idem k baki, samo sranja neka.
Blj.
I kak da mi sad u bližoj budućnosti opet dođe milo, nakon ovakve more?!? Nikakvi afrodizijaci, nikakve kite ne pomažu.. slika je u glavi.. treba vremena da ju potisnem.. izbacim iz organizma.. pomoz'te ljudi!!
KAKO ĆU?!?

FYI
Mala sobica je pomaljana/pokrečena/obojena/obojana ali prazna. U njoj se suše vrata koja sam pošmirglala i polakirala lak-lazurom u boji trešnje.. U subotu sam došla doma oko 1h i išla lakirati vrata (jer ima još puno sati do jutra, pa kao nek se suše).. ne znam jel to bolesno ili zdravo ali fakat bi se moglo reći da volim lakirati i sve to.. Štok je gotov već pred par dana, dvaput premazan i suh. Ovih dana bumo sredili i veliku sobu, jedva čekam!

Jedem štrukle s makom i tikvama, odlični su! Morate probati.

Blog s vama.

Nemojte nikome reći za san..

Pojašnjenje naciji; ovak se kod mene doma veli i ovaj oblik je najtočniji od svih najtočnijih oblika koji se vele negdi drugdi doma:

jednina:
N (tko ili što je u mojim ustima?) - štrukel
G (koga ili čega više nema?) - štrukla
D (komu ili čemu prilazim opet?) - štruklu
A (koga ili što opet jedem?) - štrukla
V (uzvik oduševljenja!) - štrukel! (oj oj štrukel moj..)
L (u komu ili u čemu uživam?) - štruklu
I (s kim ili s čim sam ispunila želudac?) - štruklom

množina:
N (tko ili što mi zadovoljava požudu?) - štrukli
G (koga ili čega je nestalo u dubini grla moga?) - štrukli
D (komu ili čemu sam prožvakala dušu?) - štruklima
A (koga ili što želim opet?) - štrukle
V (uzvik zadovoljstva!) - štrukli!
L (u komu ili čemu je mak/tikve/sir..?) - štruklima
I (s kim ili s čim ću ponovo ispuniti usta?) - štruklima

Nadam se da je sad jasnije.

Dok je čovek na godišnjem dojde vreme da si nekaj i po doma napravi.
Tak i ja.
Ja sam na godišnjem, inače delam, učiteljujem na ingliškom, znate to.. eto, sad KAO odmaram i smišljam nove načine kak da zapaprim dječici.
Ma neeee, ja dobra.
Jedno jutro (točnije u utorak) sam se probudila ujutro, u cik zore. Obično se ljudi ujutro zbude ujutro.. nisam se jedno jutro mogla zbuditi popodne kad je bilo jutro. Logično.
No, to jutro sam mislila da još ni sunce nije provirilo okecom, ali je.. uglavnom, probudih se i sine mi ideja..
Preurediti sobu!
Milina.

Svoju malu sobu gdi spavam bum pretvorila u ormar, u garderobu, u walk-in closet!
Osjećala sam se ko Baltazar, ali samo na trenutak jerbo:
kurac palac se dogodio.
Ništ od vok in klozeta, majka rekla To ti se praaaaši, sve ti se bu zaprašilo ko da živim na šodrani. Soba bu ostala soba ali imala bu prek jednog zida ormar.
Bumo vidli kak bu to u javi zgledalo, ak bu.
Eh, jučer ujutro sam se probudila u pola osam (7:30) i s majkom sam išla po dućanima po stvarčice kaj nam trebaju za krečenje i staf.
Tepih je izabran, trebam ga kupiti.
Zidne lampe su izabrane, trebam ih kupiti.

Majka i ja smo glavni likovi. I sporedni.
Ušle mi u taj dućan s mirisnim stvarčicama (lakovi, boje, tralala) i rekle Dobar dan.
Ljudi rekli Dobar dan. Svi nešto kulturni, pristojni, ko da smo.. ne znam, iz Holivuda.
Eh, prodavač je tak cakani.. jaaaaj.. ima narančasto smeđu kosu i malo je veći od mene (a ja nisam velika, đast for d rekord) i neće pokazati zube (sigurno zato jer su mu strgani ili nekaj, al kaj sad) zgleda mi ko Haklberifin. Ko kovrčava mrkvica. Baš je za zmuzgati.
Sve nam je objasnil, ispričal, pokazal, zmešal jednu boju, zmešal drugu boju, ja platila i otfurnula doma..
Prvo smo maknule sve iz sobe, ja pogletala rupe i pukotine (nikad ne pišite s flomasterima po zidovima), pošmirglala, i na kraju smo pofarbale sobicu moju maju maju sjatku medenu gili gili. Sad je narančasta. Ko soba izlazećeg sunca. Nemrem je se nagledati..
(ovo na slici nije moja soba, ovo je nečija tuđa soba)

Danas još jedan premaz boje, sve to urediti, srediti, pošmirglam i polakiram vrata, denemo tepiha i pizdarijice.. Ali velki ormar.. ne znam kaj bu s tim.. to neko mora napraviti ili nekaj.. po mjeri.. neke štange ili nekaj.. i klizna vrata prek cijelog zida.. Ja bi to odma danas, ali nemre.. Nestrpljiva sam, sve bi da je danas gotovo.
Čudno, inače sam izuzetno strpljiva.
Prekjučer nisam mogla zaspati do 2h jerbo sam bila tolko uzbuđena radi preuređenja da sam si u mraku sjela na krevet i naglas razmišljala kam bum kaj dela u sobi.. Isusek, da ste me čuli, ko da se spominjam s interijer-majstorom..
Ja postavim pitanje, ja odgovorim.
Bolje da niste čuli, zapravo.

Jedva čekam danas!
Ovo glupo zvuči.. ali logično je ako uzmete u obzir da je sad pol dva ujutro, a ja opet nemrem spavati jerbo sam uzbuđena ajm sou iksajtid..
Dok delam nekaj osjećam se živo, korisno, osjećam se ko da delam nekaj!
Ne volim besposličariti, o ne, ne, fala lepa.
Molit ću sve lijenčine da mi, ponukani ovom izjavom, ne nude svoje poslove, ne uživam u obavljanju tuđih poslova.

Ovih dana su kod mene doma humanitarne akcije očistimo kuću..
Čistile (majka, sister, moi) smo sva tri tavana i garažu i još je ostal podrum za očistiti i za shitati svo starudinje i pizdarije koje ne trebaju, samo skupljaju živinu, civilizacije, kulture i mišja sranja. Kakače.
Roditelji moji to skupljaju, dovleču sve doma, ostave i zaborave.. pa onda nakon par desetljeća i pet godina to sve opet vlečemo van i na smeće.. o blože.. to je Sizifov posao.. nikad kraja..
Mislim da se bumo samoprozvali obitelj Hrčak: tata Hrčak, mama Hrčak, djeca hrčci/hračci..
Već nam nekolko dana dolaze Cigani pitat kaj bumo s tim železinjem kaj stoji na dvorištu.. a mi ne damo. Ne damo i bok. Moreš dolaziti kolko očeš ali železo ostaje.
Tj. bumo mi to odnesli tam nekam na otpad, kaj ja znam.. veli majka da ti njima daš željezo, oni tebi nofce. Slično ko i za ove flaše plastične samo kaj ne nosiš te stare strgane akumulatore, limove, auspuhe, felge i poklopce od šahtova u trgovinu nego tam nekam gdi uzimaju otpadno željezo.

Mogla bi sad ja malo i odspavati, al kad nemrem.. tak sam ajm sou iksajtid i to kak pjevaju te neke pjevačice.. nemrem vam opisati.. mislim da se bum hitila v malere, jebeš učiteljice.. ovo je zakon!

Idem, idem.. ae..