Marketing
Hičem se v malere (malerke)
Dok je čovek na godišnjem dojde vreme da si nekaj i po doma napravi.
Tak i ja.
Ja sam na godišnjem, inače delam, učiteljujem na ingliškom, znate to.. eto, sad KAO odmaram i smišljam nove načine kak da zapaprim dječici.
Ma neeee, ja dobra.
Jedno jutro (točnije u utorak) sam se probudila ujutro, u cik zore. Obično se ljudi ujutro zbude ujutro.. nisam se jedno jutro mogla zbuditi popodne kad je bilo jutro. Logično.
No, to jutro sam mislila da još ni sunce nije provirilo okecom, ali je.. uglavnom, probudih se i sine mi ideja..
Preurediti sobu!
Milina.
Svoju malu sobu gdi spavam bum pretvorila u ormar, u garderobu, u walk-in closet!
Osjećala sam se ko Baltazar, ali samo na trenutak jerbo:
kurac palac se dogodio.
Ništ od vok in klozeta, majka rekla To ti se praaaaši, sve ti se bu zaprašilo ko da živim na šodrani. Soba bu ostala soba ali imala bu prek jednog zida ormar.
Bumo vidli kak bu to u javi zgledalo, ak bu.
Eh, jučer ujutro sam se probudila u pola osam (7:30) i s majkom sam išla po dućanima po stvarčice kaj nam trebaju za krečenje i staf.
Tepih je izabran, trebam ga kupiti.
Zidne lampe su izabrane, trebam ih kupiti.
Majka i ja smo glavni likovi. I sporedni.
Ušle mi u taj dućan s mirisnim stvarčicama (lakovi, boje, tralala) i rekle Dobar dan.
Ljudi rekli Dobar dan. Svi nešto kulturni, pristojni, ko da smo.. ne znam, iz Holivuda.
Eh, prodavač je tak cakani.. jaaaaj.. ima narančasto smeđu kosu i malo je veći od mene (a ja nisam velika, đast for d rekord) i neće pokazati zube (sigurno zato jer su mu strgani ili nekaj, al kaj sad) zgleda mi ko Haklberifin. Ko kovrčava mrkvica. Baš je za zmuzgati.
Sve nam je objasnil, ispričal, pokazal, zmešal jednu boju, zmešal drugu boju, ja platila i otfurnula doma..
Prvo smo maknule sve iz sobe, ja pogletala rupe i pukotine (nikad ne pišite s flomasterima po zidovima), pošmirglala, i na kraju smo pofarbale sobicu moju maju maju sjatku medenu gili gili. Sad je narančasta. Ko soba izlazećeg sunca. Nemrem je se nagledati..
(ovo na slici nije moja soba, ovo je nečija tuđa soba)
Danas još jedan premaz boje, sve to urediti, srediti, pošmirglam i polakiram vrata, denemo tepiha i pizdarijice.. Ali velki ormar.. ne znam kaj bu s tim.. to neko mora napraviti ili nekaj.. po mjeri.. neke štange ili nekaj.. i klizna vrata prek cijelog zida.. Ja bi to odma danas, ali nemre.. Nestrpljiva sam, sve bi da je danas gotovo.
Čudno, inače sam izuzetno strpljiva.
Prekjučer nisam mogla zaspati do 2h jerbo sam bila tolko uzbuđena radi preuređenja da sam si u mraku sjela na krevet i naglas razmišljala kam bum kaj dela u sobi.. Isusek, da ste me čuli, ko da se spominjam s interijer-majstorom..
Ja postavim pitanje, ja odgovorim.
Bolje da niste čuli, zapravo.
Jedva čekam danas!
Ovo glupo zvuči.. ali logično je ako uzmete u obzir da je sad pol dva ujutro, a ja opet nemrem spavati jerbo sam uzbuđena ajm sou iksajtid..
Dok delam nekaj osjećam se živo, korisno, osjećam se ko da delam nekaj!
Ne volim besposličariti, o ne, ne, fala lepa.
Molit ću sve lijenčine da mi, ponukani ovom izjavom, ne nude svoje poslove, ne uživam u obavljanju tuđih poslova.
Ovih dana su kod mene doma humanitarne akcije očistimo kuću..
Čistile (majka, sister, moi) smo sva tri tavana i garažu i još je ostal podrum za očistiti i za shitati svo starudinje i pizdarije koje ne trebaju, samo skupljaju živinu, civilizacije, kulture i mišja sranja. Kakače.
Roditelji moji to skupljaju, dovleču sve doma, ostave i zaborave.. pa onda nakon par desetljeća i pet godina to sve opet vlečemo van i na smeće.. o blože.. to je Sizifov posao.. nikad kraja..
Mislim da se bumo samoprozvali obitelj Hrčak: tata Hrčak, mama Hrčak, djeca hrčci/hračci..
Već nam nekolko dana dolaze Cigani pitat kaj bumo s tim železinjem kaj stoji na dvorištu.. a mi ne damo. Ne damo i bok. Moreš dolaziti kolko očeš ali železo ostaje.
Tj. bumo mi to odnesli tam nekam na otpad, kaj ja znam.. veli majka da ti njima daš željezo, oni tebi nofce. Slično ko i za ove flaše plastične samo kaj ne nosiš te stare strgane akumulatore, limove, auspuhe, felge i poklopce od šahtova u trgovinu nego tam nekam gdi uzimaju otpadno željezo.
Mogla bi sad ja malo i odspavati, al kad nemrem.. tak sam ajm sou iksajtid i to kak pjevaju te neke pjevačice.. nemrem vam opisati.. mislim da se bum hitila v malere, jebeš učiteljice.. ovo je zakon!
Idem, idem.. ae..
Post je objavljen 04.08.2006. u 01:29 sati.