z.l.e.v.A.n.k.a.

Izljevi i proljevi vladaju svud oko nas.
Evo nedavno u Večernjoj školi (predajem i tam) jedna gospođa govori Present Continuous glagola sjediti..
Evo kako je to zvučalo:

Aj em šiting. Ju ar šiting..

Kažem ja:

Gospođo, ne šiting nego siting..
- Aha, joj pardonček.
Ma, nema problema.

Dobro, shvatila je razliku između ta dva glagola..
Fala blogu..
Bilo bi neobično da kaže svojem šefu:

Šefe, ju ar šiting!! Jeste vidli kak ja znam englenski, a?! To me sve zlevAnka naučila, blog ju blagoslovil.


Dođe mi jedna mala curica u zbornicu (nakon kaj sam u njihovom razredu održala zamjenu) sva u rozno odjevena.. od glave do pete.. pink papučice, pink hlačice, pink majičica, pink gumica za kosu..
ijaj kak šljatko..
No, dođe ona i otopi ledenjak svojim najslađim osmijehom:

Jaj tičer baš ste nam bili super danas!
- Baš ti hvala, zlato, i ti si bila jako dobra, možda dođem opet..
A baš ste bili kul!
- Kul sam bila? Hvala..
Moooolim - osmijeh još veći i slađi..
- A znaš ti kaj znači kul?
Neeee znaaaam - ooooosmijeh oko glaveeeeee :D

Ah, baš su divni, iskreni ti klinci..

Nedavno sam srela jednu klincezu u dućanu (KTC).. mahnem ja njoj.. mahne ona meni.. ode ona.. dođe ona opet, s mamom Tam mi je tičer!!! sva uzbuđena i vidno ponosna.. Majka gleda, gdje, gdje je.. Ja mahnem.. majka mahne, klinceza mahne, osmijeh oko glave.. maše, maše.. majka ju odvlači.. jedva..
Ah..

Ta si je malecka nedavno obrijala obrve, mislila je da se nebu skužilo.. ili kaj..
Uglavnom, frajlica si je obadvije obrve brm brm obrijala (skroz)!
Ide u 2. razred, išla je popodne u školu.. a jebiga, kaj bu delala, napisala je zadaću.. ajmo brijat obrve..
Jedan fakinčić iz 4. si je isto obrijal obrve.
Time mogu zaključiti da djevojčice puno prije sazriju od dječaka.
Već u 2. razredu razmišljaju kao dječaci u 4.
Zamislite!
Ali, znali smo da djevojčice prije sazriju, zar ne?
Da.

No, uglavnom.. ta mala brijačica koju sam srela u dućanu donese meni na stol papirić na kojem piše
(meni tak klinci donesu papiriće prije/poslije sata, pišu mi poruke i srca i svašta..)

"Okrenite učiteljice"
okrenem ja papirić nadajući se da iza ne piše isto to jer ga se neću riješiti do kraja sata, pobogu!!
"vi i ja smo se vidli u KTC"
oh, izmamila mi je osmijeh, zapravo smijeh.. baš je bila kul ;D
Viš kak misli na mene i moju sklerozu.. da slučajno ne bih zaboravila da sam NJU vidla u dućanu, nju i nijednu drugu..
O da..
To je najvažnije!
Pogledam ja nju, a ona sva ponosna šapće svima kaj je napisala i kak me vidla..
Ajaj..
I kak vam ne bi milo došlo nakon toga!?
Kak da ja na njih vičem onda?
Dok ih po 999 999 999. put pitam kaj znači SHE, pa dok mi vele da to znači njegov.. o milina.. ajmo ponoviti po milijarditi put..

Komparacija pridjeva..
bet / better / the best - naravno!

Upitni oblik glagola have got
_____ I _____ long dark hair?
- biserni odgovor
Have you got I haven't got long dark hair?

Ma, naravno!
Bravo!
Ajmo ponovo..

Želite odgovor na pitanje sa slike?
Došli ste na pravo mjesto.
Evo, upravo sam razgovarala s Bogom.
Ne, ne izmišljam.
Evo vam link pa ga sami pitajte.
Samo, ne govori hrvaCki.
Probajte na engleskom.

I tak..
Ma super je lik taj God..

Ajde.. djeco moja, blog s vama.. i nemojte biti jako prosti dok chatate s Bogom..

I tak sam vam ja, ZlevAnka, diplomirala.
Bilo je lijepo, sunčano jutro kad smo krenuli na put za Osijek.
Ja, ZlevAnka, sestra Dašenka, otac Duško, majka Ćuturica i dečko Žellimyr.
Moj dečko.
Sestra je još premlada za dečka, pa ga zato nema.
Bio bi to prevelik udarac na njezine nježne godine.
Dakle.. krenusmo u divnu pustolovinu ranim jutrom oko 4h.. dođosmo tamo oko 13h..
Sve je prošlo u najboljem redu, sve po propisima.
Tamo gdje je bilo ograničenje 20 zbog radova na cesti, otac je vozio 19 km/h (opreza nikad dosta, nikad se ne zna), a mi smo izašle i malo protegnule noge hodajući kraj automobila.
Otac i dečko su se jako dobro slagali.
Pošto smo došli na fakultet, dobili smo naljepnice na kojima je pisalo naše ime.
Svatko je imao svoju naljepnicu na koju je napisao svoje ime.
To je bilo jako kul i osjećala sam se kao kraljica.
Imam najljepše ime!
Imala sam skroz presexy divnu šarenu žutu haljinu bez rukava, malo se vidi i grudnjak.
Hihi.
Naravno, friško opranu dugu, bujnu kosu koja nikad nije tretirana nikakvim kemikalijama.
Sto posto prirodna, bez ikakvih boja, laka, pjene, ravnanja, peglanja, minivala..
Sve kako treba.
Sestra je imala tamno crvenu jako otvorenu haljinu, sve joj se vidlo!
Ljudi moji, pa kak si je to uopće mogla staviti na sebe?!
Do Osijeka je imala neku vesticu gore tak da nismo ni znali kaj je odjenula, ali čim smo došli, skinula se.
Isuse, dok smo mi to vidli, došlo nam je pol dvanaest!
Ali dobro, podigla je kosu, tak da baš nije izgledala vulgarno.
Tak jako.
Ima i naočale pa odaje dojam inteligentne ljepotice.
Ja sam "sestra s lijepim osmijehom" - kad nas opisuju (iako i ja imam naočale, no, budući da sam ja prva diplomirala ZNA SE da sam i lijepa i inteligentna).
Znam da sam lijepa, iako mi to ljudi baš i ne govore.
Ali znam da to misle jer često osjećam poglede na sebi.
Na cesti, na faksu, kad se vozim u tramvaju..
Često.
Čak i u trgovini kad nemam šminku!
Tu na slici sam jako našminkana pa me možda ne prepoznajete, ali to sam ja.
Ova što maše.. djevojka lijepog osmijeha, s desne strane.
Sestra stoji kraj mene.
U vulgarnoj haljini.
Nisam uslikala majku i oca jer je to ipak bio moj dan.

Hm.. moj dečko je vrlo "asocijativna osoba" (posudila sam izraz od Ja san Duje isSplita) i vrlo se ekscentrično oblači.
Ima svoj stil i zato ga volim.
Najviše voli plavu boju i obožava nositi kape.
Ne znam zašto, a ima tako lijepu bujnu kosu..
Ali dobro, glavno da on ima svoj stil.
Inače, bavi se trčanjem i često je u svojim trikoima.
Kaže da mu je u njima najudobnije.
Voli kad mu vjetrić hladi jaja.
Ja se neću miješati, jer on valjda najbolje zna što mu paše.
Tako je on obukao novi dres plave boje s detaljima bijelog.
Vrlo je atletski građen i to voli pokazivati, hihi, ja se ne bunim.
Kad ga vidim, ufff.. ne smijem ni napisati na što sve pomislim..
grrrrrr..
Zove se Žellimyr i devet je godina stariji od mene.
Ovaj ipsilon i duplo L je uzeo zbog umjetničko-poslovnih razloga i zato da izgleda kulnije.
Iako je nemoguće izgledati kulnije od ovoga kako izgleda.
On je pravi Apoljon!

Razmišljali smo i odlučili se zaručiti.
Nakon toga smo opet razmišljali i dogovorili se za datum vjenčanja.
Poslije smo opet željeli razmišljati i shvatili da nam treba neki plejs tu stej.
Odlučili smo kupiti jednu divnu novoizgrađenu vilu koja se nalazi malo izvan našeg sela.
Blizu Hollywooda.
Tako je prodavač rekao.
A i natpis se vidi iz spavaće sobe.
Joj, jedva čekam da vidim nekog poznatog (Brad Pitt, Angelina Jolie - da se naši klinci igraju s njihovima, Steven Segal i Jean Claude Van Damme.. oh!)
Već mi udovi drhte!
Odmah ću ih pitati za autogram i ići na kave tamo!
Prekrasna je ta naša vila..
Ljepša od one Ville Marie, sto puta!
Ma sto dvadeset sedam puta!
Velika, dugačka, ima puno prozora (uf, već se vidim kako ih perem).
Ispred vile je veliki travnjak gdje ćemo s našom djecom igrati nogomet i druge sportove, ponekad se igrati lovača ili pak trenirati trčanje.
Moj dečko (tad će već biti muž i otac moje djece) će im biti trener.
Baš smo to lijepo zamislili.
Iza vile je vinograd (iliti gorice) koji ćemo njegovati i proizvoditi najfinije domaće vino.
Već imamo jednu knjigu o tome kako postati vinogradar, tako da mislim da neće biti problema.

Imat ćemo i kućnog ljubimca, mačku.
Ne ovu Micu koju sad imam, nego jednu drugu koju sad imam.
Stavit ću vam njezinu sliku, ali sam joj morala izbrisati oči da ne bi bilo problema kasnije.
Znate, nije se lijepo povlačiti po medijima.
Dakle, ova mačka se zove Maca (morali smo joj dati tako skroz drukčije ime jer bismo se inače zabunili) i voli jesti.
Uzor u životu joj je Garfield, pa tako najviše voli lazanje i ljenčarenje.
Drži ju moja rođakinja Dušanka - na slici.
Najvjerojatnije ćemo Macu uzeti u vilu.
Jako ju volim, ne stvara probleme i uvijek ju možeš naći gdje si ju ostavio.
Ne penje se po zavjesama, ne skače na stol, u biti, baš i ne hoda previše, najviše voli ležati na terasi i gledati kako trava raste.
To joj je strašno uzbudljivo i ne voli kad ju ometamo.
Glavno da je kraj nje posudica s hranom i vodom.


Eto, to je to.
Ja sam popularna u svojem selu, prva sam diplomirala, pobogu!
Nemojte mi jako zavidjeti na savršenom životu da ne bi dobili ječmenac na oku.

Sanjala sam čudne, bolesne snove.

Majka je za ručak spekla mačku.
Ovu moju.. Micu.
S dlakom i sve..
Ja sam si ju uzela, kao ono, u komadu.. ogulim si dlaku i kožu s nje.. a iznutra je bila tak lijepa rozna, kao najfinija šunkica.
Mekana, fina, svježa..
Mačka je still bila živa i gledala me.
Oči u oči.
Pojela sam komadić i više nisam mogla, bilo mi je žal.
Posle smo otac, majka, sis i ja išli do nekakve kuruze, jarka, čega već, da ju, nakon kaj umre, pohranimo.
Ali nije htela, bič, uginuti.
I kaj sad?!?
Ja ju nosim i grlim u novoj smeđoj jakni, a mačka je na samrti.
Čak sam se i plakala.
Tulela sam ko dijete dok mu uzmeš zmazanu pelenu.
I ništ.
Postalo je dosadno pa sam prestala sanjati to.
Tak obično reagiram.
Dok postane dosadno, doviđenja.

Posle su me hteli prodati nekakvoj putujućoj karavani, kaj ja znam, nekakvom šeiku.
Mene, kužiš ti to?!?!
Mene budu oni prodavali, sto im suhih skrajaca s peanut butterom!

Nakon toga su bile neke orgije s još dva para, mlada, zdrava, pohotna.
Mislim, ne moji nego ja i ova dva para..
I tak..
Bilo je u početku nevino, samo su se ljubili, sim tam, bi ne bi..
A reko, dajte me nemojte zezati da je to sve kaj moj prljavi um more zmisliti!!
I nije bilo.
Eh..
Sad ide cenzura.. jer me i mlađi čitaju.
Junferi i sve..
--
Na kraju sam bila na nekom tulumu.


Ko je tu bolestan!?!
Ko mi režira te snove, majčicu mu njegovu!?!
Scenarij treba prodati Vrdoljaku.
Ili nekome.
Kaj ja znam.

Idem sad dole jest.
Majka je nekaj spekla za ručak.
Fino miriši.

Se sjećate one cure iz America kaj mi je došla u visit nedavno?
Ova kaj se smješka s desne strane..
E pa..
Poslala je ona meni 22.12.2005. paket iz juesej, da ja vidim i isprobam kakve oni delicije jedu tamo.
Daleko, daleko iza sedam mora.
Mojem oduševljenju nije bilo kraja kad mi je danas komad slasnog poštara pozvonio na ulazna vrata.
O da..

Dobar dan.
Dobar dan.
Molim vas, potpišite ovdje.
Tu?
Da.
..... (to ja kao sad potpisujem, NJEGOVOM kemijskom)
Izvolite.
Hvala, izvolite paket.
Hvala.
Doviđenja.
Doviđenja.

Ne moram vam ni reći, OČITO je kak mi se nabacival.
To se vidi i iz aviJona krouejša erlajns!!

No, da ja nastavim dalje s opisima raznim.
Dakle, paket uključuje tri ajtmz, a to su (kak piše na papiru), abecednim redoslijedom:
mejpl sirp, penkejk miks end pinat batr
(iliti maple syrup, pancake mix and peanut butter)
Budući da nikad nisam probala tu hranjivu hranu, a bila mi je želja, TE sam joj to slučajno nekoliko desetaka puta spomenula u razgovoru, palo joj je na pamet da mi pošalje pekiđ.
I dobro joj je palo na pamet!

Uzbuđena, kao malo dijete kad razmazuje uljane bojice po bijelom zidu, stavila sam paket na stol.
Gledam kakve sve naljepnice ima, pa kakav je to pečat (neki metalni, kul do jaja), pa kak je zamotano..
(u smeđi papir, malo tvrđi od običnog, a mekši od kartona)
Fascinirala me crna boja markera i slova napisana u gornjem lijevom uglu..
(to je naravno adresa pošiljatelja, al dobro)
Jer, blože moj, to je iz America!
Sve sam proučila.. i špagu kojom je paket bio zavezan.

Nakon svečanog rezanja vrpce (špage, jelte) došla sam do selotejpne zapreke.
O jebote, ko da je unutra safir iz Titanica.
No, nikad se ne zna, možda je.
Selotejpna zapreka je uspješno savladana.
I nju sam proučila, poprilično je široka. I bezbojna.
Ko i naš selotejp, hura!

Idemo dalje..
Otvaram kutiju (kartonsku, takve i mi imamo, ali ova je mala, slatka, ko iz America) i u kutiji nailazim na mekani zeleni papir sa šljokicama u koji je umotano blago.
Hura, hura, još malo i tamo smo!
Maknuvši taj zeleni papir sa šljokicama nailazim na bijeli (isti takav) papir sa šljokicama.
Dobro, evo, samo što nismo..
Nakon što sam maknula i taj bijeli papir sa šljokicama, oko mi zapinje na tri ajtmz pohranjena u utrobi kutije.


Prvi ajtm je "Aunt Jemima Original Syrup - America's Favorite Syrup!"
Mogu samo pretpostaviti da je maple.
Vidim kjut plastičnu bočicu od 710ml (čemu 10?) (24 FL OZ) s crvenim čepom i handle na desnoj strani.
Zaključujem da je to bočica za dešnjake.
Ja sam dešnjak.
Oh, kako li me samo poznaje ta djevojka iz America!
Idemo dalje..
Na crvenoj podlozi naljepnice je ta teta Jemima nasmijana i sretna, a ispod su naslikane penkejks s tim sirupom i kockicom margarina.
To se, žele reći, tako jede.
Sad i to znam.
Idemo dalje.


Drugi ajtm je "Jif Creamy Peanut Butter Fresh Roasted Peanut Taste" nešto.
Zaključujem da je to maslac od kikirikija.
Zapakirano je u kjut plastičnoj.. nečem.. nije staklenka budući da je plastična.. dakle, u plastičnki od 510g (čemu 10?) (18 OZ, 1 LB 2 OZ) bez handle na desnoj strani.
Ima crveni poklopac na odšarafljivanje.


Treći, i time zadnji, ajtm jest "Bisquick Shake'n Pour Buttermilk Pancake Mix" mix.
Opet u plastičnki kao i prethodna dva ajtema, no, ova nije bezbojna, već žuta i teška je cijelih 198g (koje su to faking težine for fuck's sake?!?) (7 OZ).
Ima plavi poklopac na odšarafljivanje i sliku penkejks, mejpl sirpa i kockice batra.
Od ove mješavine može se napraviti up to 10 Pancakes!
Piše.
A uz to, it's Ready for the Griddle in Under 2 minutes!
Yeah!!
Givitumi!!
Samo se, kaže, treba dodati voda i stavljen je uskličnik na kraju!
!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Zaključujem, nakon detaljnog pregleda svih ajtema, da Americans vole plastične bočice (popularno zvane plastičnke) i uskličnikeeee!!!!!!!!!!!!!
(to se ja sad pravim Amerikanka)

Dobro.
Sad dolazi ono glavno na red..
Isprobavanje primljene robe.
Goods.


Prvo sam otvorila peanut butter i s osmijehom vrijednim Hamdijinih dinara, uzela žličicu misleći na Brada Pitta u Meet Joe Black.
Iako je smjesa neodoljivo podsjećala na bottled drek, u meni je nestrpljenje raslo.. oči su se širile, usta razvlačila u osmijeh, ruke drhtale i teško sam disala.
Od uzbuđenja.
Moje prvo kušanje pinat batra.
Intenzivno sam počela misliti na Brada Pitta, ruka je skliznula južnim dijelovima mojeg bodyja, pa mi je sve nekako milo došlo, ali nisam mu dozvolila da me omete u mojoj namjeri.
E, NEĆEŠ!!! - kriknula sam.
Žličica je lagano kliznula u maslac i, osjetivši ugodan miris kikirikija koji je obećavao, stavila sam drekoliku smjesu u željna usta.
Nije slatko, nije slano.
Kao izmiksan kikiriki pomiješan s margarinom.

Osmijeh mi je skliznuo s usana.
"Wat d fak iz dis fak điz iz dis iz ou maj faking.. jebote!"
Rekoh.
Joe Black aka Smrt aka Brad Pitt nema pojma kaj je dobro ak mu je to bilo ludilo.
Zaključak: ne valja.

Idemo dalje.
Malo manje oduševljena, imala sam još dva ajtmz za isprobati, možda se stanje popravi.
Eci peci pec.. uzeh maple syrup.
Izgleda kao malo tamniji med.
Tako se i ponaša.
Čepom odčepih bočicu i pomirisah syrup.
Fuj.
Smrdi.
Fak, kaj sad?
Ništ, uzela sam opet onu istu žličicu i u nju nalijala malo syrupa.
Jen, dva, tri - na eks.
Stavila sam ju u usta i ponovila riječi stavljene između posljednjih navodnih znakova napisanih prije ove rečenice na ovom blogu.
Kao med s raznim sjebanim dodacima nedefiniranog preprženog okusa.
Zgoreno.
Zaključak: ne valja.

S trećim ajtmom ću malo sporije.
Budući da ih treba peći i stuff.. ima tu posla, možda i majku uključim u radnu akciju "Ispecimo 10 pancakes"
Nije to za zajebanciju.
Kak je krenulo, treba mi malo podrške.

Jebote, čovjek bi si mislil da je to ultrasuperturbofaking dobra hrana kak se klinci mlate zbog komadića biločega - u filmovima.
Svi, kao, imaju te maslace/maple syrupe u frižiderima, i to ona megasuperultra big pakovanja..
Zaključak: Americans znaju šit kaj je dobra hrana.

Nisam nezahvalna, hvala kaj si se sjetila i kaj sam to dobila i sve.. ali ak ćemo iskreno, fala blogu kaj živim tu gdi živim i kaj jedem ovo kaj jedem.
Mislim da bih ja umrla tam u America.
Od gladi.
Vjerojatno bih jela samo doughnuts - koji, nadam se, nemaju okus kakav imaju ovi ajtmz.

Pitanje: ko bu to sve pojel??

Eto, to je današnji baksuz dan od mene..

Javim vam kak su ispale Bisquick Shake'n Pour pancakes.


Over end aut.

Blog s vama, djeco.


P.S.-Henry, u OZovima su isto glupe kak i u g i ml - aj rest maj kejs.

Naravno, dragi moji, mačka Mica si je čučnula jučer.
Ili prekjučer.
Je, je, na novi tepih koji sam JA kupila.
Dem hr.
Čučnula si je i znate kaj je bilo.
Još jedna humanitarna akcija.
Joj, već mi je dosta tih njezinih čučnjeva i humanitarnosti.

Uglavnom..
Znate ko je bil neki dan kod mene?
Tj. ko je pozvonil din-don na vrata moje kuće?
Hehe, ajde pogodite..
Evo vam hint..
Došel je nedavno prosit ruku moje sestre..

Daaaa!
Gospon sa zgodnim sinom!!
E, baš on.
Ako ne znate koji je taj lik, pročitajte priču o gospodinu
Dotičnom.


Eto, došao je on, po prikolicu.
Opet.
Ja u životu nisam upoznala čovjeka kojemu je prikolica više trebala u životu.
Imam osjećaj da taj gospodin krasan ne može živjeti bez naše prikolice.
Možda ima neki novi fetiš, pali se na prikolice.
A naša je baš tak.. slatka i simpatična.. ima rupe raznih dimenzija pa.. možda koja odgovara..
I tak je on pozvonil, ja otvorila..


Dobar dan dobar dan sjećaš me se ti jel me se ovaj sjećaš jesmo se mi ovaj upoznali?

- Jesmo.

Ja sam onaj gospodin što je posudio od vas prikolicu sjećaš me se? Da jesmo se upoznali jesmo? Da dobro. A je li ti tata tu? Nešto ga trebam eto opet mi treba prikolica poludjet ću moram neki namještaj selit pa mi treba prikolica ona vaša a baš mi je dobra bila prošli put i tako ne znam više gdje mi je broj vaš od kuće i nemam ga samo malo da vidim..

(vadi mobitel.. stara cigla, oružani list i sve.. oko njega zavezano 5 gumica žute i plave boje jerbo mu se raspao..)

Da evo jučer mi je pao mobitel u snijeg pa se raspao displej mi neke čudne brojke pokazuje nešto ne radi pao je jučer eto a daj mi njegov čekaj da vidim kamo kako.. gdje sam jesam li ga zapisao.. samo malo.. da.. jel ti hladno?

- Je.

(otvorena ulazna vrata, ja u trenirci, vani minus peCto..)

Aha eto nema.. ne znam pod kojim imenom sam ga zapisao.. hm.. nema.. Aj daj ti meni tatin ima tata mobitel?

- Ima.

Ajde ti meni daj njegov broj samo čekaj da upišem.. samo malo.. ček ček sad ću ja..

(tipka, tip tip piip pip piiip)
(spremio broj, zove tatu.. nitko se ne javlja..)

Ne javlja se.. a daj mi broj vaš tu doma.

- Pa imate naš broj, zvali ste.

Ne znam gdje je zametnuo sam ga ne znam pod kojim imenom.. kako da pišem upišem? Kako? Ana?

- Ne, upišite prezime.

Aha da prezime.. samo malo.. (bla..) Eto onda ću ja opet danas navratit dok se tata vrati kad oko 22h?

- Ne, to je prekasno.

Dobro onda ću prije moram tatu nazvati prije ako mi se javi a valjda će se javit samo da ne izgubim broj opet pao mi je mobitel jučer u snijeg pa mi displej nešto ne radi ne znam šta mu je dobro onda ću ja nazvati tatu ili ću tu nazvati i eto treba mi ta prikolica baš prevozim to nešto mi treba i tako ali zvat ću ja tatu pa ću navratiti..

- Dobro, doviđenja.

O Kriste.. nek si nađe neku curu ili nešto, spolovilo neko i nek ne dolazi više.
Kaj bum ja njegove ljubavne jade rješavala.
Tata i mama su se složili da ga treba odjebati, ali nitko ga ne želi.
Kao, prave se pristojni.
O jebote..
Mislim da mu bum sljedeći put nacrtala.
Imam skroz friške flomastere!
Yeah!!

Ajde.. idem sad ja.. polako.. i sve..

Bila je nova godina.. tj. ono s velikim i malim slovima.. ne znam ja, to Scorpy zna.. kod mene bu bila nova godina..
Uglavnom.. znate da si ljudi tak šalju poruke, smsove podrške i sve to, telefoni zvone ko da je nova godina..
Užas..
Nemreš spavati opće..
Al dobro, opraštam jer je ipak nova godina i sve to.. francuska je na stolu i zelje neko, sarma kaj li..
E, i tak kak se te sve poruke šalju ja se malo zajebala.
Znate mene.. zlevAnka i tak to..
Dakle, kolegica s posla mi je poslala poruku sretna nova i to kaj se već šalje..
No, nije u tome problem, to je bilo vrlo jako mnogo skroz lijepo od nje.
I ja sam njoj namjeravala poslati, čestitati, zaželjeti srečno novo leto ali me preduhitrila.
Dobro, ne ljutim se ja, ne, ne.. sve pet.
Bila sam smirena.
U tom naletu oduševljenja sam se, kako rekoh, zajebala.
Kolegica je trudna, btw, i treba roditi za cca mjesec dana.
I ja ono kao odgovaram na njenu poruku i pišem ja svoje želje.. tj. kaj ja njoj želim, ne razmišljajući kaj pišem..
I tak je ta poruka ispala nešto kao.. tj. ovak..

..bla bla, ovo ono.. "želim ti još mjesec u komadu, 4 rukice i 4 nogice nakon toga.."

I ništ..
Ja pošaljem misleći kako sam lijepu divnu i krasnu poruku poslala, želja na mjestu, sve ok, ništ ne zmišljam ni ne serem..
Onak kak odrasla žena treba biti..

ALI NE!!

Tek sam onda pročitala poruku
(naravno, NAKON kaj sam ju poslala)
I, gle čuda, pisalo je da joj želim 4 rukice i 4 nogice nakon kaj rodi.. za mjesec dana..
O stotiraspadnutihagruma!

Šaljem ja opet poruku, ispravak..

"Haha malo sam pretjerala.. 2 rukice i 2 nogice.. Da, da, sad se sjećam kak beba mora zgledati.."

Žena je odgovorila da nema beda, da je skužila.. i zahvaljuje se.. i tak.. sve..
Sve onak normalno, kak žene obično šalju..
Al dobro, mislim si ja.. valjda ona zna.. kaj ja znam..
Glavno da je francuska na stolu i zelje neko, sarma kaj li..