Marketing
Kaj je za ručak?
Sanjala sam čudne, bolesne snove.
Majka je za ručak spekla mačku.
Ovu moju.. Micu.
S dlakom i sve..
Ja sam si ju uzela, kao ono, u komadu.. ogulim si dlaku i kožu s nje.. a iznutra je bila tak lijepa rozna, kao najfinija šunkica.
Mekana, fina, svježa..
Mačka je still bila živa i gledala me.
Oči u oči.
Pojela sam komadić i više nisam mogla, bilo mi je žal.
Posle smo otac, majka, sis i ja išli do nekakve kuruze, jarka, čega već, da ju, nakon kaj umre, pohranimo.
Ali nije htela, bič, uginuti.
I kaj sad?!?
Ja ju nosim i grlim u novoj smeđoj jakni, a mačka je na samrti.
Čak sam se i plakala.
Tulela sam ko dijete dok mu uzmeš zmazanu pelenu.
I ništ.
Postalo je dosadno pa sam prestala sanjati to.
Tak obično reagiram.
Dok postane dosadno, doviđenja.
Posle su me hteli prodati nekakvoj putujućoj karavani, kaj ja znam, nekakvom šeiku.
Mene, kužiš ti to?!?!
Mene budu oni prodavali, sto im suhih skrajaca s peanut butterom!
Nakon toga su bile neke orgije s još dva para, mlada, zdrava, pohotna.
Mislim, ne moji nego ja i ova dva para..
I tak..
Bilo je u početku nevino, samo su se ljubili, sim tam, bi ne bi..
A reko, dajte me nemojte zezati da je to sve kaj moj prljavi um more zmisliti!!
I nije bilo.
Eh..
Sad ide cenzura.. jer me i mlađi čitaju.
Junferi i sve..
--
Na kraju sam bila na nekom tulumu.
Ko je tu bolestan!?!
Ko mi režira te snove, majčicu mu njegovu!?!
Scenarij treba prodati Vrdoljaku.
Ili nekome.
Kaj ja znam.
Idem sad dole jest.
Majka je nekaj spekla za ručak.
Fino miriši.
Post je objavljen 15.01.2006. u 11:42 sati.