Šta ima? Sto puta me upita: "Šta ima?" "Ništa", tako odgovaram. Upitala bi me: "Đe si? Đe si, ba?" Niđe. Nisam niđe. Bespredmetno Ionako nisam verovao ničemu. Nikome se nikako nisam nadao. Ćutao sam i promatrao. Promatrao sam ljude, prirodu i svemir. Promatrao sam i ženske, ako se to uopšte može uzeti kao neko polazište za neko iole ozbiljno naučno razmatranje, guzice. Čudio sam se svakom čudu. Zabezeknuo se nad svakom tajnom. Zamislio sam se ja, i ja sam stavio prst na čelo, zapitao sam se ja. Nisam razmišljao o tome da li se moja čovečja sudbina pokazuje neispravnom, uopšte nisam razmišljao. Nisam razmišljao o tome da li se moja čovečja sudbina pokazuje bespredmetnom. Na uzici Gužva slika na mojim jagodicama prsta, ja stavim prst na čelo i utisnem si portret. Linije na mojim dlanovima ispletu mi lik ako samo oborim glavu i položim lice na njih. Sveobuhvatan kao poklopac šerpe ležem u postelju kao na bosanski lonac, koja sam to princeza ako i dalje teram mak na štrik. Obesim ti sve mačku o kozin lažni rog. Rep izraste na čelu a rog na guzici, važno je da sve zajedno držiš na uzici. Zidina Od vedrog noćnog neba istorija je iscrtala portrete. I svi su, zapravo, slike duše Doriana Graya. Povlačim linije od zvezde do zvezde, i jagodice prsta utisnem. Zvezde kujem svojim likom, zvezde mi samo bacaju prašinu u oči. Bljesak je mrlja svetlosti, zrak po zrak sunca težak poput poluge zlata zida dan. Prečica S kolena na koleno putuje moja misao s guza na guz, i peva bluz. Bore puze s kraja moje guzice na kraj moga čela, limfni čvorovi i zadebljanja vena gmižu jednako po telu. Samo čekam kad će rutavost moje ove guzice, meni preći na leđa. U mojoj glavi kao glava u torbi kao rogovi u vreći kao u muzeju cirkusi stoje svi moji započeti poslovi. Ko sam? Šta sam? Kuda idem? Navrat-nanos zbrda-zdola A ja sam reklo bi se kliše: pogađam stativu, šutiram prečku, stojim u ofsajdu. I mislim se u sebi: baš sam ovo svoje navrat-nanos uradio nekako zbrda-zdola. Oznake: Književnost, literatura, lirika, art, poetika, lektira |