Šta ima?
Sto puta me upita:
"Šta ima?"
"Ništa", tako odgovaram.
Upitala bi me:
"Đe si? Đe si, ba?"
Niđe.
Nisam niđe.
Bespredmetno
Ionako nisam verovao ničemu.
Nikome se nikako nisam nadao.
Ćutao sam i promatrao.
Promatrao sam ljude, prirodu i svemir.
Promatrao sam i ženske, ako se to uopšte može uzeti kao neko polazište
za neko iole ozbiljno naučno razmatranje, guzice.
Čudio sam se svakom čudu.
Zabezeknuo se nad svakom tajnom.
Zamislio sam se ja, i ja sam stavio prst na čelo,
zapitao sam se ja.
Nisam razmišljao o tome da li se moja čovečja sudbina pokazuje
neispravnom,
uopšte nisam razmišljao.
Nisam razmišljao o tome da li se moja čovečja sudbina pokazuje
bespredmetnom.
Na uzici
Gužva slika na mojim jagodicama prsta, ja stavim
prst na čelo i utisnem si portret.
Linije na mojim dlanovima ispletu mi lik
ako samo oborim glavu i položim lice na njih.
Sveobuhvatan kao poklopac šerpe ležem u postelju
kao na bosanski lonac,
koja sam to princeza ako i dalje teram mak na štrik.
Obesim ti sve mačku o kozin lažni rog.
Rep izraste na čelu a rog na guzici, važno je da sve zajedno
držiš na uzici.
Zidina
Od vedrog noćnog neba istorija je iscrtala portrete.
I svi su, zapravo, slike duše
Doriana Graya.
Povlačim linije od zvezde do zvezde, i
jagodice prsta utisnem.
Zvezde kujem svojim likom,
zvezde mi samo bacaju prašinu u oči.
Bljesak je mrlja svetlosti,
zrak po zrak sunca
težak poput poluge zlata
zida dan.
Prečica
S kolena na koleno
putuje moja misao s guza na guz,
i peva bluz.
Bore puze s kraja moje guzice na kraj moga čela,
limfni čvorovi i zadebljanja vena gmižu
jednako po telu.
Samo čekam
kad će rutavost moje ove guzice, meni
preći na leđa.
U mojoj glavi kao glava u torbi kao rogovi u vreći
kao u muzeju cirkusi stoje svi moji započeti poslovi.
Ko sam? Šta sam? Kuda idem?
Navrat-nanos zbrda-zdola
A ja sam
reklo bi se kliše:
pogađam stativu,
šutiram prečku,
stojim u ofsajdu.
I mislim se u sebi:
baš sam ovo svoje
navrat-nanos
uradio nekako
zbrda-zdola.
Post je objavljen 04.05.2022. u 08:56 sati.