ALEN ALISPAHIĆ
26.01.2022., srijeda
EVERGREEN VOL1
|
Uzdah Dah zaglavljen u grlu, u dahu se preprečila riblja kost sete, koja je poput sidra koje izgledom podseća na udicu, zabijenog u moja plućna krila. Ašovi mojih leđnih lopatica otkopavaju moja anđeoska krila kad širim ruke. Šire se zenice mojih četvere otvorenih očiju koje sam dobro otvorio na leđima. Igla nerva se provukla kroz iglene uši, a trnci moga sladostrašća nisu. Nije se provukla ni slamka za koju se hvatam. Ostao je blokiran put od igle do lokomotive. Dah je bič koji mi je isekao disanje organa. Dah je malj koji mi je smrskao grudi. Uzdišem nad ovim životom prepunim tuge i stradanja. Jednostavno, hteo bih zdravlja, ljubavi i više sreće u životu. Tajna su vrata podzemnih voda Sve se o mene oglušilo k’o top, jedino me čuje gluvo doba noći. Tišina u solarijumu mraka dobija ten. Sluh u zavežljaju vlage nikako da uključi fen. Pa ipak, misli su mi drage. Prostiru se kao glogov kolac celom dužinom zaboden u vampira. Ne pije vode da mi podzemne vode piju vodu s dlana, moje rane im zato ližu so s ruku, pružene su da ispune volju. Glas svira nemo žubor, reč ljudsku, bolju. Nema goreg Nema goreg, najgore je kad se počnu po čoveku da lepe tuđi pogrešni pogledi na svet. Staklo mojih prozora svakodnevno se poreže na moju spužvu koja k’o sunđer upija nečistoće perspektive moga pogleda kroz prozor. Neodređena sudbina paste za zube koja ne može da opere krmelje moga oka niti mi skida mrenu sa očiju, a pogled širok kao osmeh. Pena za brijanje neće nikad da omekša sedefe suza u podočnjacima. Ispijeno, bledo kao napuderisano lice klovna. To što sunce pokaže, to što jutro izvuče na svetlost dana... Sunce nikako ovim ljudima da osvetla obraz. A kad solarijum osvetla sve što bi htelo na videlo sve sakrije, potamni. Za dva prsta obraza lifting lica, nos uperen u nebo skuplja pege, na to još mogu postići lifting svojih ruku uvis. Ljubav. Mir. Bolji dani. Nadnosim glavu nad pesmu kao nad sasvim neka zapuštena groblja. Glava mi nad pesmom kao oštrica nad nekom glavom. Slabo jedem. Vrlo malo spavam. Ne mogu se setiti svojih ranijih života. Nisam predložio, nisam još seo da napišem čuveni svoj traktat o tome kako se proizvode pčele koje prave pčelinji ocat. Neki je spomenuo da jagode rastu na grani. Drugi ga je demantovao da jagode zapravo rađaju žive mlade. Meni lično ostala je nerazrađena teza o postizanju svetskog drugarstva. I sređivanju saobraćajnih gužvi. Nakratko sam sklopio oči. Sve je moglo u tom trenutku doći. Ljubav. Mir. Bolji dani. Bolji dani. Oznake: Književnost, literatura, lirika, art, poetika, lektira |
