Uzdah
Dah zaglavljen u grlu, u dahu se preprečila
riblja kost sete, koja je poput sidra koje
izgledom podseća na udicu,
zabijenog u moja plućna krila.
Ašovi mojih leđnih lopatica otkopavaju moja
anđeoska krila
kad širim ruke.
Šire se zenice mojih četvere otvorenih očiju
koje sam dobro otvorio na leđima.
Igla nerva se provukla kroz iglene uši, a trnci
moga sladostrašća nisu.
Nije se provukla ni slamka za koju se hvatam.
Ostao je blokiran put od igle do lokomotive.
Dah je bič koji mi je isekao disanje organa.
Dah je malj koji mi je smrskao grudi.
Uzdišem nad ovim životom prepunim tuge i
stradanja.
Jednostavno, hteo bih zdravlja, ljubavi i više
sreće u životu.
Tajna su vrata podzemnih voda
Sve se o mene oglušilo k’o top, jedino me čuje
gluvo doba noći.
Tišina u solarijumu mraka dobija ten.
Sluh u zavežljaju vlage nikako da uključi fen.
Pa ipak, misli su mi drage.
Prostiru se kao glogov kolac celom dužinom
zaboden u vampira.
Ne pije vode da mi podzemne vode piju vodu s
dlana,
moje rane im zato ližu so s ruku,
pružene su da ispune volju.
Glas svira nemo žubor, reč
ljudsku, bolju.
Nema goreg
Nema goreg, najgore je
kad se počnu po čoveku da lepe
tuđi pogrešni pogledi
na svet.
Staklo mojih prozora
svakodnevno se poreže
na moju spužvu
koja k’o sunđer upija nečistoće perspektive
moga pogleda kroz prozor.
Neodređena sudbina paste za zube
koja ne može da opere krmelje moga oka
niti mi skida mrenu sa očiju,
a pogled širok kao osmeh.
Pena za brijanje neće nikad da omekša
sedefe suza u podočnjacima.
Ispijeno, bledo kao napuderisano lice klovna.
To što sunce pokaže,
to što jutro izvuče na svetlost dana...
Sunce nikako ovim ljudima da osvetla obraz.
A kad solarijum osvetla
sve što bi htelo na videlo
sve sakrije,
potamni.
Za dva prsta obraza lifting lica,
nos uperen u nebo skuplja pege,
na to još mogu postići lifting svojih ruku
uvis.
Ljubav. Mir. Bolji dani.
Nadnosim glavu nad pesmu
kao nad sasvim neka zapuštena groblja.
Glava mi nad pesmom kao oštrica nad nekom
glavom.
Slabo jedem. Vrlo malo spavam.
Ne mogu se setiti svojih ranijih života.
Nisam predložio, nisam još seo da napišem
čuveni svoj traktat o tome kako se proizvode
pčele koje prave pčelinji ocat.
Neki je spomenuo da jagode rastu na grani.
Drugi ga je demantovao da jagode zapravo
rađaju žive mlade.
Meni lično ostala je nerazrađena teza o
postizanju svetskog drugarstva.
I sređivanju saobraćajnih gužvi.
Nakratko sam sklopio oči.
Sve je moglo u tom trenutku doći.
Ljubav.
Mir.
Bolji dani.
Bolji dani.
Post je objavljen 26.01.2022. u 17:43 sati.