Taman dosta Ne mogu ti kazati više Manje je više Više je previše Kazao sam više nego je moguće Moguće je, katkad, izreći nemoguće Izvan sebe nemam riječi Izvan riječi nemam sebe Iza mene troše riječi Kad kazao bih manje-više Više-manje to bi bilo Manje je više Više je previše Tresao se miš rodila se brda slika Sa konja na magarca Ni za živu glavu živu glavu Podrazumijevam se kao naravno Prirodno sam sklon okolišu poput kameleona. Vjerujem da će nešto biti Bitno je da jest koliko i nije Dobro je da nije koje baš jest Tresao se miš rodilo se brdo Ne trebaš se ti oko toga Ni to neće oko tebe Sad ako bi smo svi oko svega Niko ne bi oko niokočega Nije ovo neki raport Nisam neki izuzetak da potvrdim pravilo Nisam neko pravilo koje tako glasi Više se niti ne izjašnjavam Ovo nije neki iskaz Nisam nešto izričito Naročito nisam se osjećao, stvarno ne pamtim Možda je sve ovo po definiciji Možda je definicija po svemu kao kiše jesenje Nisam neki pojam, Jedva uhvate vezu s vezom Premda ne donosim sud Gotovo intuitivno dođe mi nadahnuće Onako intimno kao trenuci malodušnosti Oznake: Književnost, literatura, lira, lirika, poetika |