Alarum

Evo još jedne pričice iz života...........
Jedna od mojih najboljih prijateljica me upravo informirala o friškim događajima u jednoj od najboljih splitskih škola – našoj staroj srednjoj. Tamo su u tijeku neki vrlo zanimljivi događaji. Dvoje je profesora, naime, na bolovanju. Što i nije tako čudno. Čudni su razlozi.
Pomislio bi čovjek da su bolesni, jer je to, jel, najlogičniji razlog za otić na bolovanje.
Ali – nisu.
Jedna od spomenutih je na bolovanju jer se zamirila razredu. Čujem da je opravdala, ili kako bi se u žargonu reklo – posušila – jednoj maturantici gomilu neopravdanih satova. Ka ono – da ova prođe razred bez većih problema. I to je prouzročilo veliku buru u školi..... Svašta. Toliko o današnjoj mladeži.
Ali – drugi je slučaj za dr. Uglešića – prof je na bolovanju jer nije popustio ucjenama jedne učenice. Daklem - bili su na izletu ka razred i bia je taj profesor s njima. I popili su po piće, i ovoga slikalo sa bocom vina u ruci. Ništa čudno.
ALI – vlasnica fotografije je undak rekla profesoru da joj mora dat pet iz njegovog predmeta jer da će pokazat sliku javnosti. A on je, naravno, reka ne samo da joj neće dat pet, nego da će je poslat na popravni ilitiga bacit ako ne nauči i da ga nije briga za sliku. A ona pokazala ravnatelju, a ovaj – prosvijećen kakav jest – posla profesora na bolovanje.
Ali – to nije sve – po zakonu škola ima odvjetnika koji je zadužen za obranu profesora koji se nađu u takvim i sličnim situacijama. I to je normalno. Ono što nije normalno jest da je taj odvjetnik – OTAC OD MALE SA FOTOGRAFIJOM!!!
Alarum. Da nije tužno bilo bi za zavarit od smija....................

Stvarno mi se više ne da školovat......
Evo recimo danas - uspijen se dignit ranije nego inače, ponovin nešto ka za faks (?!?) i oden pun entuzijazma i utopijskog nadanja u «Najljepšu fakultetsku građevinu u ovom dijelu Europe». Popnem se na četvrti kat (iz trećeg puta jer sam prvo mislio da je kabinet na drugom, pa na trećem) i krenem u 12,03 pokucati na vrata kabineta svog omiljenog (vrag ga odnija) profesora. Kad ono najednom – zbor od 14-ero milozvučnih glasića iza ugla zakokota: »Nema ti tu nikoga!»
Ok, pomislih, moj omiljeni (vrag ga odnija) profesor malo kasni. Stanem na kraj reda i čekam.......čekam.....čekam....čekam.... Da, da i još uvijek čekam........
U 13,15 zaključim da moj omiljeni (vrag ga odnija) profesor vjerojatno neće doći i ponadah se da ga je stvarno vrag i odnija negdi daleko. Međutim, nije.
Na recepciji mi jedna jaako ljubazna teta kaže «Pa tu ti je profesor, sad je bija ovdje i kratija vrime do predavanja». Koje je btw. POČELO u 13,15.
I sad – ko je ovdi lud???
Opet sam se sjetio jedne pričice iz života. Jedan moj poznanik je nakon završene više pomorske škole otiša navigavat na brod i poslije godine-dvije odlučio da bi ipak završio to malo fakulteta što mu je ostalo... Ali, gospodinu se nije dalo učit, pa je preko drugog poznanika saznao za profesora dotičnog faksa koji ga je trebao informirati o cijeni ispita i mogućnosti njihovog «polaganja» na spomenuti način. ALI – profesor koji je trebao biti izvor tih vrijednih informacija, je umro (živa istina) dva (ej DVA!!) sata prije sastanka sa mojim «marljivim» prijateljem.
To ti se zove peh.
Pitam se jel takav profesor postoji i na mom faksu?