Alarum

Stvarno mi se više ne da školovat......
Evo recimo danas - uspijen se dignit ranije nego inače, ponovin nešto ka za faks (?!?) i oden pun entuzijazma i utopijskog nadanja u «Najljepšu fakultetsku građevinu u ovom dijelu Europe». Popnem se na četvrti kat (iz trećeg puta jer sam prvo mislio da je kabinet na drugom, pa na trećem) i krenem u 12,03 pokucati na vrata kabineta svog omiljenog (vrag ga odnija) profesora. Kad ono najednom – zbor od 14-ero milozvučnih glasića iza ugla zakokota: »Nema ti tu nikoga!»
Ok, pomislih, moj omiljeni (vrag ga odnija) profesor malo kasni. Stanem na kraj reda i čekam.......čekam.....čekam....čekam.... Da, da i još uvijek čekam........
U 13,15 zaključim da moj omiljeni (vrag ga odnija) profesor vjerojatno neće doći i ponadah se da ga je stvarno vrag i odnija negdi daleko. Međutim, nije.
Na recepciji mi jedna jaako ljubazna teta kaže «Pa tu ti je profesor, sad je bija ovdje i kratija vrime do predavanja». Koje je btw. POČELO u 13,15.
I sad – ko je ovdi lud???
Opet sam se sjetio jedne pričice iz života. Jedan moj poznanik je nakon završene više pomorske škole otiša navigavat na brod i poslije godine-dvije odlučio da bi ipak završio to malo fakulteta što mu je ostalo... Ali, gospodinu se nije dalo učit, pa je preko drugog poznanika saznao za profesora dotičnog faksa koji ga je trebao informirati o cijeni ispita i mogućnosti njihovog «polaganja» na spomenuti način. ALI – profesor koji je trebao biti izvor tih vrijednih informacija, je umro (živa istina) dva (ej DVA!!) sata prije sastanka sa mojim «marljivim» prijateljem.
To ti se zove peh.
Pitam se jel takav profesor postoji i na mom faksu?