MOJOJ TETKI PROLETERKI

ALANIS MORISET

Najprije je bila jedna ptica, a poslije ih je bilo pet...
Moja ih je tetka sve odreda zvala Alanis Moriset
Moja ih je tetka, da budem precizniji, zvala „Iš u šumu,
ne kljucajte mi od veš mašine gumu“.

Moja je tetka živjela na malom poljančetu
u kućici bez krova, oba joj kapka uvijek visila na pola.
Kad je počeo rat, utoplila si je vrat
ispod trijema zasadila špinat.
Rekla je, Ništa pametno s ratom doć neće...
Što je uvenulo bacila je u smeće.

Nakon rata izađe ti sunce,
A moja tetka stavi cipele na stol.
Tako je kaže i ona miru dala obol.

Poslije smo opet gledali ptice,
kako kljucaju onu istu veš mašinu...
Tetka ih je svih 5 poslala u u materinu.

Nas klinaca bilo je pet.
Tetka je i nas zvala Alanis Moriset.