srijeda, 12.01.2011.
Horor novogodišnje noći
Ne pamtim goru Novu godinu. Prvo su mi se u stanu skupili svi luzeri ovog svijeta, sve ono što nije na vrijeme isplaniralo dernek, ili se prije tri dana razvelo pa ne zna šta će sa sobom, ili je sinoć spalo s neba u Sarajevo pa ne zna nikoga ovdje…..
Pokušala sam da ih zabavim (uvijek imam taj užasno smarajući poriv da sve oko sebe zabavljam). Moji najbliži (kojih je bilo ravno dvoje, a svi ostali prijatelji prijateljevih prijatelja) su svako svoje nezadovoljstvo veoma glasno izražavali i ne pokušavajući da stvar preuzmu u svoje ruke. A i zašto bi, kad imaju mene!?
Kada je sama ponoć dočekana na naj bezvezniji mogući način, spremila sam se iz svog rođenog stana, nazvala dva taksija i krenula u bar. Naravno, krdo se odmah spakovalo za mnom, verujući da jedino ja u raji imam sveto znanje o dobrom zabavljanju. Kada smo došli do odredišta i pokušali ući u najdražu nam kafanu (u kojoj tako samouvjereno dan ranije nismo ništa htjeli rezervisati), ekran mog telefona je zablinkao i obavijestio me da je Moj dragi skrenuo svoj taxi prema svom stanu i ide spavat. Ništa pasivno-agresivno, ništa sa podtekstom i optuživanjem. Samo jedno „ljubim te, spava mi se, uživaj“.
E onda tek kreće sve nizbrdo. On i ne shvata koliko je Centar moje zabave i dobrog provoda. Uvjeren je kako je i danas, nakon 5 mjeseci druženja jedan sporedni lik u mom životu. Ooooo da me je barem poveo sa sobom! Al jbg sad….
Gledali ste film Leaving Las Vegas? U kojem se Nicholas Cage sistemski i predano odluči ubiti alkoholom? E, kad sam shvatila da u jednom trenu stojim sa dvije meni apsolutno nepoznate osobe za šankom, od kojih jedna ubrzo PADA na pod nakon četrnaeste tekile – ja lagano ulazim u gore spomenuti film, postajem N. Cage i krećem ka samoubistvu ili bar ozbiljnom trovanju želudca. Naručujem tako što kikirikijem gađam boce bića iznad šanka, pa šta pogodim, popijem.
A onda se pojavljuje on. Meni vrlo draga osoba koju sam nekad tokom prošle godine pokušala nagovoriti da mi bude dečko, i to sam ga tako zdušno nagovarala da je bilo smiješno i meni samoj, a on me je tako pametno odbio da je i to bilo jako smiješno a ne žalosno, pa smo nekako postali dobri frendovi koji opet ne smiju baš pretjerano da se druže nasamo jer nije on baš totalno odbio, sviđanje je tu, možeš mu boju i toplinu odrediti ali njegov poriv za vezom nije, a ja sada imam Mog dragog ….. bla bla.
Pili smo do 13.00hrs sutra. Rekao mi je da me voli. Ja sam, tako depresivna i nikakva ipak uspjela da odolim svom vječnom porivu da jebem sve što mi se svidi bez obzira na svoj relationship status. Nisam imala ni kontra-poriv da ga odbijem kao neka totalna bitch i likujem zato što imam priliku za istorijsko Ne. Ostala sam piti sa njim i slušati neke stare pjesme.
A onda sam otišla kući koja je izgledala kao da je krdo bizona prošlo kroz nju, zaspala na par sati i probudila se ponosna i bolesna. Došao je moj dragi, sav u apologetic mood-u, zavalila sam mu se na rame i odvalila 5 sezona serije Entourage u komadu. U međuvremenu sam povratila nekih 50ak puta i bila na korak od odlaska na infuziju. Moj dragi nije ništa pitao. Mora da je jaaako zaljubljen. Samo mi nije jasno u šta …
Još jedan u nizu tok misli
Jaranu s posla žena trudna. Kaže jutros kako bi se hladno razveo da se ovako ponaša non stop - kada nije trudna. Kaže, to nije ona. Kaže da rida na filmove na koje inače ne bi ni reagovala. Kaže drami oko kila, iako on ne vidi promjenu. Na to ona poludi i kaže mu da je neobjektivan. Također dodaje da ga boli glava i nervozan je i umoran danima već. Mi međusobno kažemo da je i on trudan. Nasmijava nas njegova tegoba.
Jaranici s posla umrla nana. Vidim da je tužna, a da bi to prikrila maltretira i sebe i nas zadacima. Kaže da će tek sutra i prekosutra otići s posla da obavi sve što se obavlja kad neko umre.
Mene bole leđa jer sam se tetovirala prije dva dana, a na poslu ne smijem nikome reć. Ustvari smijem ali neću. Nisu mi oni neka raja, ništa im ne govorim. Ali, ljudi koliko boli. Nije ni čudo, kad mi je tetovaža najveća na svijetu. Nema kod mene labavo. Deset godina razmišljam o tome, davim sve oko sebe i svi misle kako sam još jedan od onih što samo puno pričaju ali nikad neće uraditi…. Vala sam davila koliko sam ikada mogla. A sad upaljena leđa u promjeru od pola metra najmanje. Malo sam oplakala moja bivša leđa, čista bez slike. Sad se moram navići na novo.
Jedan mi sinoć govori da je najljepša na svijetu. Kad sam počela oplakivati bivše stanje kaže da će on, i kad se budemo mrzili i kad ga budem prezirala i ganjala puškom po svijetu, on i dalje misliti kako je to najljepša tetovaža na najljepšim leđima.
Nisam mogla spavati dumajuć o tome što je rekao. Kad se budemo mrzili. Kad ga budem prezirala. Znam ja sve to – život je privremen pa i sve stvari u njemu. Ali sad nisam spremna, sad bih da se volim mazim pazim i gnijezdim. I zovem ga Đorđe (http://www.youtube.com/watch?v=UZu7pFuuXaM&feature=related).
Neku noć sam izvela na blind date dva dečka. Super su reagovali. Sve cure iz ekipe su bile ljubomorne sto je jedan od ove dvojice gay jer je, kako one kažu, prezgodan, premametan i preduhovit. Ali, zar nisu svi?
Za par dana mi u stan dolaze nove sustanarke, dvije ogromne sive mace. Nikada nisam voljela mace. Ja sam dog person. Umro mi je dog na ljeto prošle godine, jedva sam se dozvala. Nije lako preboljeti nekoga koga si poznavao 15 godina. Ali ih uzimam jer sam malo usamljena i nedostaje mi životinja u stanu. Kaže prijatelj da mi treba beba, a ne kućni ljubimac. Razmišljala sam, nije to. Ne treba mi beba, treba mi neko s kim ću da se mazim i igram. Usamljenost koju osjećam proizlazi iz mene same, očigledno, ali biste se iskreno začudili da me znate. Ja i usamljenost ne idu zajedno. Ima ih milion oko mene, svi me obožavaju. Ipak nekako nisu dovoljni. Biće da zec leži u Voli Samog Sebe grmu.
