mrachni katuni i nesavremena razmatranja

shto se chovek vishe trudi da udovolji prohtevima ravnodushne kurve ishchashenog vremena,i njegovih samolizucih egomana
zvanih ljudi.
klanjajuci se zahvalno,okupani srecom,
prokletinjom novaca preparirani,
ovi ljudi ispunjavaju
milosrdne rupe
vremena
mravljom oraganizacijom,
nadajuci se da ce josh dugo da kroche,
da se kote i vucaraju
uzurpiranom i
KZ vs. barbwire izdeljenom
planetom koja krvari u ekstazi,
zajahana od strane misleceg
parazita obdarenog
mashtom i neznoschu
horde
barbara ili vikinga,
chetnika ili ustasha,
u zmijski hladnom
okrilju zakona-macehe,
zimi u toplom pesku peshchanika zakona,
macehe chiji miris najvishe podseca na
u barelima spaljeno umrlo
jesenje lishcce,
na hiljadu spaljenih lica,
dechijih,
i puno tona skalpova,
dechijih,
znalachkom rukom
odrezbarenih sa hiljadu lobanja,
nevinih,
svakim korakom napred,
korak ste dalje od sebe ?
tim pre postajete deo amorfne mase
raschovechenja
umeshene rukom straha,
zelje i straha.

ostalo je: samo uzdisanje loshe igrane ljubavne scene tajvanskog filma, miris fleke od vina, razgranichenje svih chula.

ko si ti ?
nadam se.
aha.

komentatori- utihnite, preusmerite gustu vam
svu krv u genitalije. a onda,
znate i sami.
koliko pisaca moze da izdrzi ova zemlja ?

blog blogu.

test, jen, dva... test.

chekanje chini ruznim, vrlo ruznim.
chulno zadovoljstvo uspinjanja chini lepim, voznja po moru, oslobadjanje iz pritvora, orgazam koji provetri duh ...
pisati dnevnik znachi uzeti jezik za partnera,ne biti vishe usamljen, jer sada smo sa jezikom sa kojim probamo da kazemo neshto shto tim rechima do tada nije recheno. ili se mi barem tako nadamo. ono shto hocu da kazem : dok je ranije nakon u dnevnik uneshenog opisa, mantre, pesme, ili shkrabanja on sklapan i pohranjivan na sigurno mesto sa kojeg niko nece moci da se nasladjuje vashim tokom misli i zivota, danas i ovde svrshetak unosa (posta) sobom povlachi njegovo objavljivanje, chinjenje pristupachnim za shiroke narodne mase; skrnavljenje ili uznoshenje- kako uzmete.
kako mi je dosad bilo nemoguce tajna skrovishta mojeg neverovatnog zivota ovde raspinjati, nisam imao pristup blogu. njime bih se bavio sluchajno i uzgred - u shetnji, u wc-u, chitajuci tudje postove... osim toga, osvezavajuce je malo se baviti onim chime se svi bave, onim shto je moderno. mada je uglavnom zamarujuce.
bilo je to nalik na chekanje racionalno izvesnog postanka zivota.
ni sada nisam na chisto shta raditi sa ovim blogom, ali sam zasigurno vidno blize reshnenju.