mrachni katuni i nesavremena razmatranja

shto se chovek vishe trudi da udovolji prohtevima ravnodushne kurve ishchashenog vremena,i njegovih samolizucih egomana
zvanih ljudi.
klanjajuci se zahvalno,okupani srecom,
prokletinjom novaca preparirani,
ovi ljudi ispunjavaju
milosrdne rupe
vremena
mravljom oraganizacijom,
nadajuci se da ce josh dugo da kroche,
da se kote i vucaraju
uzurpiranom i
KZ vs. barbwire izdeljenom
planetom koja krvari u ekstazi,
zajahana od strane misleceg
parazita obdarenog
mashtom i neznoschu
horde
barbara ili vikinga,
chetnika ili ustasha,
u zmijski hladnom
okrilju zakona-macehe,
zimi u toplom pesku peshchanika zakona,
macehe chiji miris najvishe podseca na
u barelima spaljeno umrlo
jesenje lishcce,
na hiljadu spaljenih lica,
dechijih,
i puno tona skalpova,
dechijih,
znalachkom rukom
odrezbarenih sa hiljadu lobanja,
nevinih,
svakim korakom napred,
korak ste dalje od sebe ?
tim pre postajete deo amorfne mase
raschovechenja
umeshene rukom straha,
zelje i straha.

ostalo je: samo uzdisanje loshe igrane ljubavne scene tajvanskog filma, miris fleke od vina, razgranichenje svih chula.

ko si ti ?
nadam se.
aha.

komentatori- utihnite, preusmerite gustu vam
svu krv u genitalije. a onda,
znate i sami.
koliko pisaca moze da izdrzi ova zemlja ?

blog blogu.